Ispovest bivšeg jezuite

- KAKO JE NASTAO KOMUNIZAM?

- KO JE PISAC “PROTOKOLA SIONSKIH MUDRACA”?

- KO JE PRAVI AUTOR HITLEROVE KNJIGE “MOJA

BORBA”?

- KAKO JE NASTAO ISLAM?

METAPHYSICA

Pred vama je neverovatna priča o bivšem jezuitskom

svešteniku i njegovom obraćenju. Dr Alberto

R. Rivera je mo rao da ostane na adresi sa identifikacione

kartice (slika dole) dok je čekao odluku crkve-

Predgovor

5

nog suda u svom slučaju 1967. godine, neš to pre

svog istupanja iz rimokatoličke crkve.

Ispod su neke od poslednjih slika Dr Rivere, slikane

kada je bio direktor škole za sveštenike u San

Lorencu, u Španiji.

Poglavlja koja su pred vama bazirana su na životnoj

priči i drugim informacijama koje je bivši visoko

rangirani jezuitski sveštenik Alberto Rivera dao izda-

Dr Alberto

Rivera, fotografija

iz 1985. godine.

6

vačkoj kući Chick Publi cations. Do svoje smrti 20.

juna 1997, Dr Rivera intenzivno je istraživao rimokatoličku

crkvu i njenu ulogu u svetskim političkim i

ekonomskim tokovima. Putovao je po svetu držeći

predavanja u crkvama i školama gde je pomogao

mnogim rimokatolicima da napuste pogrešan religijski

sistem. Mno gi bivši katolici, i drugi ljudi, duguju

Riveri što su dobili informacije od značaja za svoj

život.

7

Donna Eubanks (bivša kaluđerica):

“Danas sam istinski religiozna

na kon 23 godine koje sam

provela kao kaluđerica u samostanu

Sv. Josif. Mo gu da kažem,

na osnovu ličnog iskustva, da Dr

Rivera govori istinu o ri mo ka to -

ličkom religijskom sistemu.”

Clark Butterfield (bivši katolički

sveštenik): “Nakon što sam

pročitao ispovest Alberta Rivere

shvatio sam da nisam sam u svojoj

želji da kao bivši katolički sveštenik

pomognem mnogima da

shvate rimokatoličku prevaru.

Počastvovan sam što sam u istom

timu sa Albertom Riverom.”

8

Moja životna priča započela je u Španiji, 1942.

godine. Majka me je vodila na upis u katoličku školu.

- “Oče Avrame, ovo je najsrećniji dan u mom životu.

Danas moj sin počinje da uči za sveštenika.”

- “Da gospođo Rivera, dobro ste ga pripremili za

to veliko zvanje. Pogledaj Alberto, vidiš li zgradu

ispred nas, to je škola u koju te vodimo.”

- “Da, oče Avrame, vidim je,” - rekao sam.

- “Krstio sam Alberta i sada sam srećan što ga

mogu provesti kroz ova vrata. Dođi, sine.”

Ali, kada sam došao pred vrata škole, neka unutrašnja

sila me je odbijala da uđem unutra:

- “Ne, majko, ne! Ne želim da ostanem ovde, hoću

da se vratim kući sa tobom”, vikao sam.

- “Alberto, prestani već jednom, moraš ostati ovde.

Moraš. Šta je to sa njim? Oče, ne razumem.”

Alberto je počeo svoje školovanje kada je imao 7

godina.

9

Počeci

Dve godine kasnije...

- “Oče, tri žene su došle da traže brata Alberta.

Njegova majka umire.”

- “Ko su one?” - pitao je sveštenik Avram.

- “Njegova baka i dve ujne.”

- “Uvedi ih i pošalji nekoga po brata Alberta.”

Žene su ušle u kancelariju sveštenika Avrama:

- “Da li vas je doktor poslao?” - pitao ih je sveštenik.

- “Da oče, nemamo puno vremena, ona je jako

bolesna. Doktor kaže da moramo da požurimo ako

Alberto želi da je vidi živu”, odgovorile su.

- “On će stići za trenutak.”

Ja sam ubrzo stigao.

- “Brate Alberto, tvoje rođake su došle da te vode

kući. Tvoja majka umire.”

- “Šta oče, o ne! Ne oče, neću da idem kući. Ovo

je moja kuća, ovo je moja porodica! Crkva je moja

majka!”

Nakon intenzivnog podučavanja od strane jezuitskih

sveštenika, ja sam se potpuno promenio.

- “Sine moj, da te pitam nešto... Podigni glavu i

pogledaj me. Zar ti nisi došao ovde da bi postao sveš -

tenik?”

- “Da, oče!” - odgovorio sam.

- “Zar se ne sećaš da si prihvatio jedan od najsve-

10

tijih zaveta - zavet poslušnosti? Izgleda da nisi spreman...

Ja ti naređujem da ideš kući, a ti odbijaš.”

- “Sa vašon dozvolom oče, spreman sam da idem”,

odgovorio sam.

- “Dozvoljavam ti.”

- “Oče, da li ću se vratiti?”

- “Da, brate Alberto, vratićeš se...”

- “Za ime Boga Alberto, požuri! Tvoja majka želi

da te vidi pre nego što umre,” požurivale su me rođake.

Kada smo stigli u katolički samostan, gde je ležala

moja majka, situacija je bila napeta do usijanja.

- “Zašto ste premestili gospođu Rivera u ovu

sobu?” , pitala je glavna časna sestra.

- “Govorila je čudne stvari o nekim duhovima koji

dolaze u njenu spavaću sobu i plaše je. Tražila je da je

premestimo” - odgovorile su ostale časne sestre.

- “Kakvi duhovi?” - usledilo je novo pitanje.

- “Ne znam! Uradila sam šta mi je rečeno. Otac

Avram se složio.”

- “Ah! Otac Avram. Onda je u redu.”

Časne setre su pokušavale da umire mog oca:

- “Gospodine Rivera, vaša žena je bila svetica.

Pomagala je svima. Niko nije bio bolji od nje. Bila je

potpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi. Nikad

nije propustila nijednu misu.”

11

- “Da, Tereza je svetica.” - govorile su druge časne

sestre.

U tom trenutku, ja sam ulazio na vrata. Časne

sestre su me prepoznale.

- “Alberto dolazi! Idi reci Terezi da joj je došao

sin.”

- “Oh, hvala Bogu. Idem, idem!”

Majka me je snažno zagrlila i tražila je da joj

pomognem.

- “Alberto, sine moj, svešteniče. Bojim se. Ne

želim da umrem. Pomozi mi, pomozi. Hoću da mi

pomogneš. Moli se za mene presvetoj devici Mariji!

Alberto! Molila sam se čak i Isusu, ali ne dobijam

nikakve odgovore. Pomozi!”

Bio sam bespomoćan i obratio sam se svešteniku:

- “Oče Avrame, ne znam šta da radim. Zar ne

možete nešto da učinite?”

- “Sine Alberto, učinio sam sve što sam mogao” -

odgovorio je.

Moja majka je vikala:

- “Oh Bože, ponovo vidim užasne duhove koji

dolaze po mene! Tako se bojim. U sobi su!”

Sveštenik Avram je nastavio:

- “Tvoja majka je primila sve svete obrede i specijalni

oprost grehova od svetog oca pape. Održana je

i specijalna misa.”

12

Moja majka tada nije uzimala nikakve lekove.

Vikala je i dalje:

- “Oh ne! Zar ih ne vidite? Hoće da me stave u

vatru! Došli su po mene Alberto! Neću da umrem i

odem tamo! Pogledaj te ljude u vatri!! Ta grozna

čudovišta dolaze po mene! Ne, Alberto! Učini da odu

od mene. Pomozi! Bojim se da umrem! Vatra, čudovišta...”

- “Mama, mama, vrati se!”

Sveštenik Avram je konstatovao:

- “Umrla je, sine moj.”

Moja majka, Tereza Rivera je umrla sa 33 godine.

Narednog dana sveštenik Avram je pokušao da me

ohrabri:

- “Alberto, moraš verovati crkvi. Ja sam sveštenik

koji te je krstio. Zar meni ne veruješ? Možda ćeš

posle sahrane želeti da pričaš sa mnom.”

U sebi sam pomislio:

- “Nisam ti ja sin! Sve je laž! Sakramenti nisu

pomogli mojoj majci. Crkva joj nije pomogla kada joj

je trebala pomoć i uteha. Otac Avram je lažov! On bi

trebalo da bude kao Isus, a Isus nije pomogao.”

Kanonsko pravo i dogma rimokatoličke crkve daju

svešteniku dve moći: da oprašta grehe i da izvodi

13

misu. Ovo ga postavlja u poziciju Isusa, prema rimokatoličkom

učenju.

Bio sam duboko razočaran. Osećao sam se mrtav

iznutra. Nisam više verovao ni u šta.

Posle sahrane bio sam duhovno slomljen. Klečao

sam pored majčinog groba i razmišljao:

- “Ako je otac Avram lagao, onda možda on nije

uradio šta je trebalo da uradi...

Draga mama, ako postenem sveštenik, ja ću naći

odgovore i istinu. To ću učiniti!

Bože, pomozi mi da postenem sveštenik da bih

mogao da pomognem svakome kome je potrebno.

Mama, vratiću se u školu zbog tebe, vratiću se da

te vidim, mama, kad postanem sveštenik i bićeš

ponosna i srećna... Zbogom mama, volim te mno -

go.”

Nakon višegodišnjeg školovanja, urađenog doktorata

i rada u okviru rimokatoličke crkve, saznao sam

ono što nisam ni sanjao da ću saznati. Zbog toga sam

morao da napustim crkvu i da napustim Španiju, u

kojoj sam radio.

U Španiji sam radio kao jezuitski sveštenik i biskup

u rimokatoličkoj instituciji. Jezuiti su na samom vrhu

religioznih redova u katoličkoj crkvi. Osnovani su od

strane čoveka po imenu Ignacije Lojola 1541. godine

14

sa ciljem da se zaus tavi širenje svih religijskih pokreta

suprotnih rimokatolicizmu. Oni su bili inteligencija.

U prošlosti, jezuiti su savetovali kraljeve i obarali

vlade. I još uvek to rade. Oni su instruktori na rimokatoličkim

univerzitetima. Jezuiti su mnogo moćniji

nego što bi ikada mogli i da sanjamo.

Jezuita ima oko 100.000. Ovaj broj uključuje i

jezuite koji su van rimokatoličkog sveštenstva. Ljudi

bi pomislili da su oni potpuno odani papi i da papa

vodi Vatikan. Ali ne, postoji jedan drugi čovek koji u

stvari vodi celu predstavu. Taj čovek je jezuitski general.

Poznat je pod nazivom „crni papa.”

On nije crnac, nego se samo oblači u crno. On je

najmoćniji čovek u Vatikanu.

Ništa nije kao što izgleda. Rimokatolička institucija

je puna iznenađenja. Što sam napredovao ka višim

položajima, saznavao sam stvari koje su me sve više

uznemiravale. Pretpostavljam da zato oko 86% sveštenika

(uključujući i jezuite) prolazi kroz psihološke

i psihijatrijske tretmane i ispitivanja.

Ali, da krenem od početka.

Prva stvar koja je uzdrmala moju veru bila je smrt

moje majke. Ona je bila potpuno odana crkvi i nikad

nije dovodila u pitanje njena učenja, jer je verovala

sveštenicima. A ipak je umrla bez Boga, sa izrazom

užasa na licu. Sveštenik mi je rekao da je učinio sve

15

što je mogao. Slepo verovanje crkvi koštalo je moju

majku života. Osećao sam da je sveštenik za to kriv.

Zakleo sam se da ću postati sveštenik i otkriti istinu.

Da, smrt moje majke je bio prvi veliki događaj koji je

uzdrmao moju veru.

Sledeći događaj koji me je uznemirio desio se u

školi jedne noći. Dok sam spavao neko se ušunjao u

moj krevet i počeo da me ljubi. Burno sam reagovao:

- “Šta? Izlazi iz mog kreveta!”

Mladi nasilnik je počeo da viče:

- “Jao! Oče rektore! Oče! Dođite! Moj nos, slomio

si mi nos!”

Rektor je brzo naišao:

- “Šta se ovde događa?”

- “Alberto me je udario u nos, oče”, vikao je moj

školski drug.

Pokušao sam da se odbranim:

- “Oče, on je ušao u moj krevet i počeo da me

ljubi, i...”

Rektor mi nije dozvolio da završim:

- “Napolje, svi izlazite napolje iz sobe... Ti ostani

ovde, Alberto. Sram te bilo Albeto! Spusti se na kolena

i priznaj svoj greh!”

Bio sam šokiran:

- “Ali oče, on je došao u moj krevet. Ne razumem!”

16

- “Na kolena! Priznaj greh!” - vikao je rektor.

- “Koji je moj greh?”

- “Tvoj greh je, Alberto... on ti je ponudio svoju

ljubav, a to je bila Božja ljubav, a ti si to odbio!”

Na moje zaprepašćenje, homoseksualac nije uopšte

osuđen. Kako je vreme prolazilo, otkrio sam da je

homoseksualnost prisutna u celoj crkvi, od sveštenika

pa sve do kardinala.

Činjenica da Rimska crkva ne dozvoljava brak sveštenicama

i sestrama je izazvala velike probleme. Dok

sam bio u crkvi mogao sam da vidim da su neke

sestre ispovedale lezbejstvo, a druge su imale ljubavne

afere sa sveštenicima. I to je zaista stalni izvor

frustracija za normalnog čoveka.

Poznato je da su radnici, koji su kopali na imovini

katoličke crkve, pronašli skrivena groblja. Našli su

kosture beba koje su rodile kaluđerice. To se desilo u

Sevilji, u Španiji, 1934. godine. Takođe i u Madridu,

1932. godine. I u Baskiji, regiji na severu Španije.

Vlade predsednika Aznara i Manuela Azane zahtevale

su nacionalnu istragu manastira, škola i drugih

rimokatoličkih institucija. Mnoge takve grobnice su

otkrivene u Španiji i u Rimu. Katolici u Španiji su bili

zgroženi i napali su i uništili mnoge od crkvenih

zgrada gde su ovi tuneli postojali. Državni lekari su

17

pregledali tela i ustanovili da je smrt nastupila gušenjem.

U svetlu ovoga, zar nije čudno da je rimokatolička

crkva protiv abortusa?

Ali, bez rimokatoličkog sveštenstva ne bi bilo ni

rimokatoličke institucije. Zašto? Najvažniji zavet je

zavet celibata, bez kojeg nema sakramenta reda. To

postavlja sveštenika na presto. Oni traže od Boga da

im bude naklo njen s većom milošću nego drugima,

jer su ostali neoženjeni. Ako bi se svi sveštenici oženili,

to bi uništilo sistem, jer je ustanova uteme ljena

na određenom kanonu koji kaže da papa može biti

samo iz redova sveštenstva, a ako nema pape, nema

ni rimokatoličke institucije. Papi je namenjena uloga

vladara sveta.

Tu tačku je najviše promovisao Avgustin, rimokatolički

teolog, oko 420. godine u originalnoj verziji

knjige “Božji grad”. U svim ostalim verzijama taj deo

je odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala. Sada

je papa “sunce”, vladar univerzuma - svemira.

18

Zemaljski vladari predstavljaju “mesec” i reflektuju

njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu

“zemlja”.

U citatu se kaže da Bog papi garantuje božansku

pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno

kontrolisao stanov ništvo svake države preko obrazovne,

političke, ekonomske i vojne moći.

Sledeći veliki šok doživeo sam u školi. Imao sam

16 godina. Učitelj je govorio o tome kako je Petar bio

prvi papa. Postavio sam pitanje koje me je umalo

uništilo.

- “Ustani Alberto! Šta si rekao?”

Tada nisam znao da sam izazvao papu lično. Da bi

dokazao da je apostol Petar bio prvi papa, učitelj je

rekao da je Simon Petar bio stena na kojoj je izgrađena

rimokatolička crkva.

- “Kako može Petar biti stena na kojoj je sagrađena

crkva?” - upitao sam.

- “Zato što to jasno piše u staroj aramejskoj Bibliji

koja više ne postoji” - usledio je gnevan odgovor.

- “Ne razumem” - rekao sam.

- “Nisam ti dao dozvolu da postavljaš pitanja,

Alberto” - grmeo je profesor.

Ali, ja sam želeo odgovor na moje pitanje.

Nastavio sam:

19

- “Na časovima grčkog i latinskog jezika ste nam

rekli da ‘Simon’ znači ‘pesak’, a ‘Petar’ - ‘mali kamen’.

Zar nije Isus stena? Isus je rekao: ‘Na ovom kamenu

sazidaću crkvu svoju.’ Dakle, Petar ne može biti ta

stena. Jer Isus malo posle toga naziva Petra

‘Sotonom’.”

- “Napolje! Izlazi iz moje učionice. Preterao si!

Govoriš kao jeretik, kao komunista. Sačekaj me

napolju!”

Dva sata kasnije, profesor mi je u kancelariji rekao

nešto iznenađujuće:

- “Nisam te pozvao u moju kancelariju zato što si

uradio nešto loše. Nego zato što je to što si rekao

veoma opasno” - rekao je profesor.

- “Šta sam uradio, zašto ste me onoliko vređali?” -

pitao sam.

- “Morao sam da se zaštitim iako se slažem sa

onim što si rekao. Ne smem da dozvolim da moji studenti

saznaju šta za ista mislim” - odgovorio je profesor.

- “Ne razumem, oče!”

- “Da sam te prijavio rektoru, bio bi kažnjen! To

što si uradio je veoma, veoma opasno. Jednog dana

ćeš saznati da pos toji puno stvari o kojima nikad ne

smeš da govoriš. Dakle, upozoren si. Sad idi!”

20

U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju.

Samo su instruktori mogli da je koriste. Jednog dana

mi je jedan mlađi student dao Bibliju:

- “Šta je ovo?” - upitao sam.

- “To je pitanje života ili smrti, Alberto! Čitaj to!

Moram da idem, doviđenja.”

Plašio sam se. Na knjizi nije bilo zvaničnog rimokatoličkog

pečata. Pokušao sam da se oslobodim te

knjige. Ako bi me uhvatili da čitam Bibliju, bio bi

optužen za krivoverstvo. Zbog toga sam je sakrio.

Danas nosim naočare zato što sam tri godine čitao

Bibliju krišom, ispod pokrivača uz pomoć baterijske

lampe.

Kada sam saznao da je apostol Petar bio oženjen,

umalo nisam umro!

U to vreme počeli smo na časovima da učimo istoriju

inkvizicije. Tada sam zamrzeo sve ne-katolike. Ali

neke su me informacije potresle. Tada još nisam znao

da ću uskoro biti treniran da radim kao prikriveni

agent sa ciljem da uništavam ne-katoličke crkve.

Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i

moći koju je svet ikada upoznao.

Crkvu su tada vodili dominikanski monasi, ali u

pozadini su i tada stajali jezuiti. Sveta stolica je donosila

užasan teror, gde god je dopirala njena moć.

Niko nije bio siguran.

21

Rimokatolička crkva je od 1200. godine proizvela

68 miliona žrtava. Danas rimokatolička institucija

pokušava da izmeni istoriju, odnosno, ono što je

vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela.

Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz

mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna mo -

dernog vremena. Na času crkvene istorije nastavnik

nam je pročitao šta se stvarno događalo u vreme

inkvizicije:

- “Jednog dana ćete morati kao sveštenici odgovarati

na pitanja o inkviziciji. Na ovom času ćemo

razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo. Pročitaću vam

jedan slučaj da biste razumeli da je crkva imala

autoritet da osudi jeretike i nad njima izvrši smrtnu

kaznu. Dana 21. maja 1559. godine, neki ne-katolici

su bili sabrani u jednoj kući i čitali su Bibliju. O tome

je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravi

zločin, kažnjiv smrću.”

Inkvizitori su ubrzo stigli:

- “Uhvatite jeretike! Stoj! U ime Svetog ureda! Oni

obo žavaju Đavola. To je sastanak veštica.”

Među uhapšenima je bila i kraljeva rođaka. Njeni

prijatelji su preklinjali da je puste:

- “To je Dona Isabela. Molim vas oslobodite je.

Ona je rođaka kralja Filipa.”

22

- “Jeretik je jeretik! Bez obzira da li je grof, princ ili

kralj!” - usledio je odgovor.

- “Smilujte se. Trudna je. Dobiće bebu.”

- “Bog neće zaštititi dete jeretika jer će i ono biti

jeretik. Vodite je!”

Tribunal i porota su navodno stajali na poziciji

Boga. Neslagati se s njima, značilo je suprostaviti se

Bogu. A kralje va rođaka Isabela nije želela da se

odrekne svoje vere:

- “Ne, neću. Kako mogu da da se odreknem svog

Boga?”

- “Jeretiku! Hoćeš li povući to što si rekla? Hoćeš

li se pokajati?” - uzvikivao je predsedavajući Svetog

ureda.

- “Kako mogu da se odreknem onoga koji mi je

dao život? Kako da se odreknem onoga koji je moja

jedina nada za večnost nakon što vi izmasakrirate

moje telo. Gospodine, ja neću lagati, nakon što sam

saznala istinu.”

- “Smrt veštici, ona je lažov! ... Šta je istina, reci

nam? Priznaj, veštice! Šta je istina?” - više glasova je

uzvikivalo.

- “Želite da znate istinu? Molim se Bogu da vam

pomogne da ga upoznate. Bog je rekao...”

23

- “Dosta jeretiku! To je rekla devica Marija! Lažeš!

To je rekla sveta majka, kraljica neba! Ubijte je! Sta -

vite je na lomaču!”

Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu

vode su joj puštali u usta, a s njom i oštro laneno

platno. S vodom je prisilno gutala i oštro platno, sve

dok kraj platna nije dospeo do želuca. Tada su ga iz

nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od želuca do

usta (vidi sliku na sledećoj strani).

Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje

vere u Boga. Morala je da plati strašnu cenu za to.

- “Spalite je u slavu Boga! Prljavi jeretik, veštica!”

Na kraju je bila spaljena. Tako je Dona Izabela

umrla sa svojim nerođenim detetom u plamenu.

Naš predavač u školi je opravdavao ovakve postupke:

- “I vidite, tako je Bog zaštitio našu veru i spasio

našu crkvu.”

- “Da, oče, da!” - uzvikivali su đaci.

Ja sam, naravno, posumnjao da tu nešto nije u

redu. Bio sam zbunjen i čak sam imao noćne more.

Ali, ipak sam mrzeo ne-katolike. Verovao sam da su

oni naši najveći neprijatelji. Tada sam dobio zadatak

da radim u tajnosti, da se infiltriram u druge crkve i

da ih uništavam.

24

Imao sam 14 go di na kada sam počeo da učim o

drugim hrišćanima i njihovoj jeresi. Profesor mi je

rekao:

- “Alberto, grupa u kojoj ćeš ti raditi koncentrisaće

se na ove grupe crkava: pentakostalce, baptiste i

evangeliste” (tabela na sledećoj strani).

25

Kako su godine prolazile, infiltrirao sam se u stotine

crkava i drugih organizacija.

Oko 1550. godine, jezuiti su počeli da se infiltriraju

u sve religije i denominacije. Oni to rade i danas na

mnogo suptilniji način, zahvaljujući ekumenskom

pokretu.

Sveštenik nam je pokazivao kako da lomimo hleb

i kako da se ponašamo po običajima drugih crkava.

Ka da su smatrali da smo spremni, dali bi nam tačne

lokacije crkava u koje treba da se infiltriramo i rekli

su nam da se pretvaramo kao da smo biblijski religiozni.

A kako smo znali gde su ove crkve locirane? Jedina

dozvoljena religija u Španiji bila je rimokatolička

religija. Lokalni sveštenici su imali liste. Ako neko ne

bi došao na misu, tajna policija je bila obaveštena o

tome. Policija bi ih pratila dok ne bi pronašla njihove

tajne lokacije. Naučili su nas kako da se igramo sa

26

GRUPA A

- Episkopalna

crkva

- Metodisti

- Luterani

GRUPA B

- Adventisti

- Nazareni

- Hristova

crkva

GRUPA C

- Pentakostalci

- Baptisti

- Evangelisti

GRUPA D

- Alijansa

misionara

- Mormoni

- Jehovini

svedoci

GRUPA E

- Muslimani

- Kopti

- Pravoslavci

- Jevreji

Jedna od podela ne-katolika po grupama za delovanje.

decom pripadnika crkava u koje bismo se infiltrirali i

koja pitanja da im postavljamo kada smo bili nasamo.

Takođe, kada bismo bili pozvani na večeru, naučili

su nas da kupimo cveće njihovim ženama i devojkama,

da budemo vrlo ljubazni i da im otvaramo vrata.

Rekli su nam da kada budemo nasamo s njima treba

da im laskamo kako su lepe i šarmantne. Naučili smo

kako da se igramo sa njihovim osećanjima pokazujući

veliko saučešće kada umre neko od njihovih

bližnjih i pokazujući veliko interesovanje kada bi god

prolazili kroz neku krizu.

Vrlo je interesantno kakvu smo taktiku koristili da

podelimo crkvu i uništimo sveštenika koji je govorio

da rimokatolička crkva nije hrišćanska institucija… ili

ako bi rekao da rimokatolici nisu hrišćani. Zbog tih

stavova on bi postao naša meta.

Samo u Španiji, pomogao sam uništenje 19 crkava.

Doz vo lio sam da budem uhvaćen u jednoj raciji protiv

jeretika u Španiji kako bi se moje ime pojavilo u

novinama i kako bi javno bio prog lašen jeretikom.

Takođe sam posedovao pismo od ne-katoličkog

sveštenika, kojim me on preporučuje kao dobrog

hrišćanina, i čoveka dostojnog poverenja. On nije

znao da sam ja odgovo ran za raciju i za to što je on

u zatvoru.

27

Tada sam imao 17 godina. Sa pismom tog sveš -

tenika bio sam primljen u baptističku crkvu u Vene -

cueli. Moja institucija me je poslala tamo da se infiltriram

i da se onda prebacim u veći inter-denominacioni

teološki fakultet u Kosta Rici. Moja misija je

bila da uništim sveštenika, crkvu i fakultet! Takođe je

trebalo da pribavim što više imena i da ih pošaljem

nazad u Rim.

Sva ta imena se ubacuju u kompjuter u Svetom

uredu. Dakle, Sveti ured, koji je nekada vodio inkviziciju

još uvek postoji. Tamo su imena svakog nekatoličkog

sveštenika i imena svih članova crkava u

svetu, uključujući i rimokatolike. Ako se neko od njih

u budućnosti usprotivi jednoj svetskoj super-crkvi

koju Rim planira da stvori, ti podaci će biti upotrebljeni

protiv njih. A oni neprijatelji unutar rimske institucije

koji se usprotive rimokatoličkom harizmatskom

pokretu biće ubijeni.

U pitanju je nova inkvizicija. Rimska crkva planira

da likvidira sve one koji žele da žive po Božjim zapovestima.

To će biti okultna ubistva povezana sa cr -

nom misom.

Ali, da se vratim mom bivšem radu, odnosno,

tome kako sam uništio baptističku crkvu u Venecueli.

Polovina članova te crkve je verovala da je rimokatolička

institucija takođe hrišćanska crkva. Njima sam

28

govorio ovako: “O, da, imam puno rođaka u katoličkoj

crkvi koji vole Gospoda i koji su pravi hrišćani.

To je hrišćanska crkva. Oni koji u to ne veruju izazivaju

podelu i veliku štetu Bogu. Mnogi od tih katolika

su bili uništeni u njihovoj hrišćanskoj veri kada su

ih ne-katolički sveštenici napali. To mora prestati,

treba da propovedamo ljubav.”

Ne-katoličkom svešteniku i onima koji su ga

podržavali bih rekao: “Svešteniče, vi ste u pravu.

Katolička crkva nije hrišćanska crkva. Oni su me

toliko zlostavljali u Španiji. Oni mrze hrišćane. Moj

dragi sveštenik je još uvek u zatvoru. Morate pro -

testvovati protiv toga. Evo, moje ime je u novinama,

nazvali su me jeretikom.”

Dok sam preko baptističkog sveštenika ušao na

interdenominacioni seminar, započeli smo glasine

kako je on u vezi sa 18-ogodišnjom devojkom. Ona

je bila naš agent. Rekla je dekanima, koji su se

suprostavljali tom svešteniku, da želi da prizna da je

imala aferu sa njim. Taj sveštenik je bio nevin. Žena

se razvela od njega. Crkva je bila uništena i ja sam

prešao na svoj sledeći zadatak.

Takođe, postojao je plan za uništenje ljudi koji nisu

želeli da prihvate nikakav kompromis, koji su bili čvrsti

u svojoj veri? Postojala su tri načina:

- diskreditovati ga

29

- izolovati ga

- ubiti ga na različite načine

Uništili bismo ugled osobe lažima o njoj, izvrta -

njem njenih reči. Prikazivali bismo tog ne-katoličkog

sveštenika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu

teškoće sa služ benicima, ili bismo ga povezali s

nekom ženom koja je pos tavljena kao njegova sekretarica

upravo da bi imala aferu s njim. Nekada bismo

tog sveštenika pozvali hitno, kasno noću. Kraj puta

smo postavljali ženu i iscenirali da je doživela nesreću,

a kada bi se on zaustavio da joj pomogne, ona

bi povikala: “Silovanje!” Rastrgla bi svoju odeću, a

njen saradnik bi je fotografisao i tako je ovaj

sveštenik bio uništen.

Kada bi vlada i policija istraživale slučaj nekog nekato

ličkog sveštenika koji je bio optužen za vezu s

drogama, mo derni mediji bi ga, svakako, odmah

osuđivali. Jednom sveš teniku smo uništili ugled splet -

kama oko kreditnih kartica. Pu no se govorilo o tome.

Kasnije su se odgovorni izvinuli tom čoveku, ali bilo

je prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima uniš -

tili ugled. Koristili smo i tajne telefonske pozive, te

optuživali njihove žene i decu za lažna dela. To su

samo neki od načina kojima smo nastojali da ih ocr -

30

nimo. Takav čovek bi postao nepouzdan i žigosan

kao lažov i lopov.

O svešteniku smo počeli širiti vesti da je kontroverzan

i da samo prouzrokuje teškoće. Nazivali smo

ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo.

Govorili smo kako ima vlastitu neobičnu nauku ili

veru, da je ostao sam i da je bez sveš tenika prijatelja.

O njemu smo počeli širiti laži kako je do ži veo nervni

slom. Puno njih se nakon toga predalo, jer ih je

usamljenost prisilila da napuste službu.

Ako bi čovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako

pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, počeli su se

zbivati neobični događaji. Pregazio bi ga auto i

morao je u bolnicu. Neka medicinska sestra bi iščupala

njegovu cevčicu s kiseonikom, ili bi pomešala

lek tako da bi došlo do komplikacija i čovek bi umro.

Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili bi

zbog uzimanja psiho-škodljivih materija morao da

bude premešten u duševnu bolnicu. Moglo je doći i

do iznenadne tuče sa strancima koji bi ga u mraku

napali noževima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga

ubio.

31

Kao što se može videti, mi smo zaista u ratu!

Protestantski interdenominacijski institut koji sam

uništio bio je u Kostariki. Sa mnom su došle i dve

lepe devojke. Obe su bile iz rimokatoličke omla din -

ske borbene grupe. Izdavale su se za prave hrišćanke

koje svoju veru temelje na Bibliji. Kar men je u

koledžu bila u ulozi moje devojke, a Marija je došla

da uništava sveštenike, i da unosi seks među studente.

Da bih dokazao svoje anti-rimokatoličke sta -

vo ve, često sam se pred studentima prepirao sa jezu -

itskim sveštenikom koji je dolazio u biblijski koledž.

Naravno da su ti jezuiti znali ko sam ja, to je sve

bila gluma. Sve što sam znao o toj školi prijavio sam

tim svešte nicima. Oni su sve te informacije prosledili

u Vatikan. Izaz vao sam uznemirenje među studentima

kršeći pravila o strogom razdvajanju muškaraca i

devojaka. Šetao sam držeći se za ruku sa Karmen.

Šta se dešavalo sa tom školom, nisam mogao da

verujem. Nastavnice su bile zgrožene. Namestio sam

zgodne katoličke momke da zavedu mlađe nastavnice.

Posećivao sam žensku spa vaonicu kasno

uveče. Jedne noći, Karmen i ja smo dozvolili da nas

zateknu u ženskoj spavaonici. Ona je bila u spavaćici.

Pročula se vest da sve devojke rade isto sa drugim

studentima. Ljudi iz škole su se čudili kako se ovo

32

dogodilo. Stvar je dospela u novine. Jezuitski

sveštenik je ispričao priču novi naru. Koledž je bio

potresen, označen je kao mesto pokvarenosti.

Oblačio sam se kao bitanga i stalno sam kasnio.

Zapo činjao sam svađe sa nastavnicima optužujući ih

da nemaju hrišćanske ljubavi. U svakoj prilici sam ih

ubeđivao da ima mnogo dobrih hrišćana u katoličkoj

instituciji i da su katoličke škole najbolje zbog discipline.

Govorio sam im kako tamo nikad nema skandala.

Moja koleginica Mari je imala pune ruke posla.

Mnogi od 17 učenika koje je zavela bili su izbačeni.

Sada je bio trenutak da počne da obrađuje sveštenike.

Kada sam primetio da je jedan sveštenik često gleda,

naredio sam joj da ga uništi. Tri sveštenika su tako

pala. Zapretili smo da ćemo im upropastiti živote ako

ne prestanu da govore protiv katoličke crkve. Misija

je bila uspešna. Sva tri sveštenika su postala ekumenisti.

Od tada su samo propovedali o Božjoj

ljubavi. Nikada više nisu govorili o katoličkoj crkvi u

negativnom kontekstu. Sve su radili po našim

instrukcijama.

Na Biblijskom koledžu sam nagovorio studente da

stupimo u trodnevni štrajk glađu kako bismo pobolj -

šali uslove studiranja. Ovo je dospelo u vesti. Škola je

33

bila na ivici propasti. Katolički sveštenici su zahtevali

zatvarenje škole tvrdeći da je ona oružje Đavola.

Kada je uprava škole pokušala da me deportuje,

Vatikan je, preko španske vlade, tvrdio da sam vojni

dezerter. Tako sam se izvukao pre nego što su saznali

da sam jezuita.

Interesantan podatak: Biblijski koledž je danas

potpuno ekumenski i blisko sarađuje sa rimokato lič -

kim sveštenicima.

Ove devojke su zavodile sveštenike iz dva razloga:

branile su svoju veru uništavajući neprijatelje i skup -

ljale su poene za izlazak iz čistilišta. Rimokatolički

sistem je zamenio biblijsko uništenje nepokajanih sa

čistilištem da bi mogli da imaju svoje sveštenike i

sakramente. Biblija nam kaže da su oni koji umru u

gresima, kao nepokajani, izgubljeni zauvek i biće

uništeni. Za njih je sve gotovo. Ali, godine 593, papa

Grgur I je objavio učenje o čistilištu kao privreme -

nom mestu pročišćenja (mučenja) za one koji umru

kao rimokatolici. Koncil u Florensu je “ozva ničio”

ovo učenje 1439. godine.

Ali ako navedete ljude da veruju u čistilište i da ih

možete spasiti od uništenja preko svojih veza, onda

će oni učiniti sve što im sveštenici kažu i platiti koliko

god se traži od njih. Mari i Karmen su verovale da će

34

zavodeći i uništavajući ove sveštenike sakupiti poene

kako bi manje vremena provele u čistilištu.

U tom slučaju će ovako zavedeni vernici i ubiti ako

treba. Monasi i monahinje koji su ubijali ljude tokom

inkvizicije, činili su to da bi jednog dana što pre izašli

iz čistilišta. Teorija o čistilištu je moćno oružje za

kontrolu rimokatolika.

Koji je smisao mise? To je “sjajan” izum. Smislio

ju je jedan rimski biskup 386. godine. Za vreme koncila

u Trentu nova reč je smišljena da objasni misu:

transsubstancija. To je značilo da sveštenik ima moć

da pretvori hleb i vino u telo i krv Isusa Hrista.

Dakle, rimokatolički sveštenik tvrdi da može

dovesti Hris ta sa neba i ponoviti raspeće svaki put

kada se izvodi misa. Rimokatolička institucija uverava

svoje pripadnike da to veruju, i još uči: Isus je na

Nebu kao sudija bez milosti. Nikome nije dozvoljeno

da s molbom dođe k Njemu. Pred Njegovim pres -

tolom sedi Marija kao milosrdna majka, puna milosti

i razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti, i ima

samilosti prema onim rimokatolicima koji joj se

verno mole, i veruju da je ona “suspasitelj” i “su ot -

kupitelj”. To rade s uverenjem da je Marija prolila

svoju krv istovremeno kad je i Isus umro na krstu,

35

zbog svojih bolova i trpljenja za čovečanstvo. Marija

je njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u čisti -

lište.

Zato oni nikad neće napustiti Mariju, jer se boje za

svoje duše. Rimski sistem je jednu zemaljsku majku

preobrazio u božanstvo. Marija je njihova ulaznica za

raj nakon što izađu iz čistilišta. Nikada se ne smeju

odreći device Marije iz straha da bi izgubili duše.

Voleo sam devicu Mariju svim svojim srcem. Ubio

bih za nju, dok jednog dana nisam došao do sazna nja

koje me je duboko potreslo: Kraljicu neba je slavila

sotonska religija koja je poticala od starog Vavilona i

nazivala se “obožavanje Vala”. Bog je to mrzeo. Zato

je Isus nazvao Mariju “žena”, dok ju je taj sistem,

danas nazvan rimokatolicizam, postavio za “kraljicu

neba”. Rimokatolici moraju verovati da je Marijina

majka zatrudnela bez greha, da je i ona rođena bez

greha. To je poistovećuje s Bogom i čini je majkom

Božjom.

Kada je rimokatolik poškropljen za krštenje, on

veruje da je “nanovo rođen”, iako je još dete.

Rimokatolik veruje da je spasen sve dotle dok moli

Mariju, i ostane veran svome sistemu. Rečeno im je

da izvan rimokatoličke institucije nema spasenja. Kad

36

rimokatolik kaže da je primio Gospoda Isusa kao

svog Gospoda i Spasitelja, to znači da prima Isusa

svaki put kad jede hostiju ili hleb za vreme mise. On

veruje da stvarno jede Isusovo telo i krv.

Tako se i pokajanje prikazuje drugačije: pokajanje

za njih ne znači da se mole Bogu za oproštenje, da

žale zbog greha i da ostave grehe. Rimokatolik Boga

“potplaćuje” s pokorom. Sveštenik mu oprašta i

određuje pokoru za njegov greh. To znači da mora

da izmoli, na primer, 50 puta molitvu “Zdravo

Marija” ili “Oče naš”, ili da upali sveće raznim svecima,

ili da hoda na kolenima oko crkve, ili nešto

drugo.

Zaista, kada je rimokatolik obraćen, on ne može

dalje ostati u rimokatoličkom sistemu, jer je taj sistem

potpuno paganski i uperen protiv Boga, i u njemu

jednostavno nema mesta za nekoga ko je iskreno religiozan.

Nakon što sam uništio teološki institut, poslali su

me u Vatikan, gde sam postavljen za jezuitskog

sveštenika. Pošto sam u pređašnjem radu bio

izuzetno uspešan, postavljen sam u najviši stepen

zakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju i

službenu potvrdu mojih pretpostavljenih za rad u

37

drugim državama. Pre nego što sam napustio ovu

instituciju, bio sam postav ljen za biskupa rimokatoličke

crkve i primio bulu posvećenu od “apostolskog

naslednika”, rimskog pape. Legitimaciju je

izdala španska vlada 1967. godine pod vođ stvom diktatora

Franka. Njegova služba sigurnosti je bila stroga

kao Gestapo u Nemačkoj. Zato sam se prilikom

izrade legitimacije morao pobrinuti za razne dokumente

i proći kroz niz postupaka, da bi taj dokument

bio punovažan. On je predstavljao potvrdu vlade da

sam bezuslovno pokoran papi, kroz konkordant koji

su potpisali vlada Španije i Vatikan.

Kada sam postao sveštenik, verovao sam da ću

naći istinu i zadobiti mir, kao što sam obećao svojoj

majci. Ali, bio sam nesrećan. Što sam više napredovao

u jezuitskom redu, to sam više uočavao pokvarenost

u toj instituciji.

Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio

jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu

na severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim

njegov prsten, zapazio sam simbol od kog mi se

zaledila krv. Bio je to masonski simbol (vidi sliku na

sledećoj strani). To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv

koje mi je bilo dano da se borim.

mason i član španske komunističke partije. Dobio

38

sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski gene -

ral u tesnoj vezi sa iluminatima iz Londona. Ignacije

Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član iluminata.

Nekoliko sedmica sam bio bolestan, jer se sve,

protiv čega su me učili da se borim, sjedinjavalo

negde pri vrhu.

Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam

postavljen u ekumensko društvo koje je bilo pod

kontrolom pape Jovana XXIII. Protestante nisu više

nazivali jereticima, krivovercima, već “odvojenom

braćom”. Ateisti nisu više naši neprijatelji. Sve to je

bilo sa namerom da bi svi vernici bili udruženi u

jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku

vladu. Mi smo se uspešno infiltrirali u sve organizacije.

To novostvoreno remek-delo, treća sila, zove

Protestanti su nas prihvatili raširenih ruku. Veliki

39

Prsten sa masonskim

simbolom.

uspeh su nam doneli špijuni u protestantskim crkvama.

Zahvaljujući našim tajnim agentima, uvukli smo

se u hrišćanske televizije i publikacije. Prihvatili su

nas kao učitelje, sveštenike i evanđeliste. Širili smo

ljubav i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajedništvo.

To je naše “probuđenje”.

Prva protestantska grupa u koju smo ubacili špijune

bili su adventisti, zatim baptisti, metodisti,

prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se nismo infiltrirali

i među mormone i Jehovine svedoke.

Sledeći su bili seminari, univerziteti i koledži.

Jezuiti su rukovodili rimokatoličkim omladinskim

akcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve navedene

grupe su prestale da govore protiv Rima, ili su

priznale da je rimokatolički sistem hrišćanska crkva.

Pobedili smo kompromisima. Skoro svi protestant ski

propovednici su se uplašili da govore protiv Rima,

bojeći se da ne budu napadnuti.

40

JEDNA SVETSKA CRKVA

Protestanti svih denominacija

Pravoslavci svih vrsta

Muslimani, budisti, mormoni

Okultne crkve, istočne religije

Transcedentalna meditacija

Jehovni svedoci, Jevreji itd.

JEDNA SVETSKA VLADA

Komunisti

Sve masonske lože i lože svih

drugih tajnih društava

Socijalisti

Ateisti

Anarhisti itd.

To je onaj veliki otpad, veliko udaljavanje od uče -

nja Bib lije, o kojem Biblija govori da će nastupiti.

U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam

sasvim slomljen. Moja nada je nestala. Živeo sam od

lekova za smire nje.

Jednom prilikom sam govorio na ekumenskom

skupu južnoame ričkih protestantskih i rimokatolič -

kih vođa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000

ljudi. Učinio sam nedopustiv greh, jer sam izneo

istinu o Rimu. Dobro se sećam svojih reči: “Kako da

vam propovedam o životu kada sam mrtav, i sistem

kojem služim zaudara po smrti, po ispovedaonicama,

Mariji, čistilištu, misi i sveštenstvu koje negira

vaskrsenje? Kako da vam govorim o životu kad sam

vam lagao, infiltrirao se i uništavao vaše crkve. Uve -

reni ste da ekumenski pokret predstavlja ljubav i je -

dinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Pošto ja nisam

vaš brat...”

Tada sam iza sebe čuo povike: “Riveru moramo

zaustaviti! Zavežimo mu usta!”

Kada se skup završio, mene su odmah avionom

prevezli u Panamu, a odande u Španiju.

Govorili su: “On će platiti za ovo što je učinio”.

Tada je započeo najmračniji deo mog života.

Različitim metodama pokušali su da promene moje

mišljenje. Nakon nekoliko me seci dovezli su me u

41

Barselonu u samostan u kome su lečili duševno

bolesne sveštenike. Kakvo je to mesto? O, moj Bože!

Naime, “Sveti ured” me je optužio za krivoverstvo

zbog ludila. Zatvorili su me u tapaciranu ćeliju. Po

nekoliko dana sam ostajao bez hrane i vode. U to

vreme ispisao sam stotine papira i morao odgovarati

na razna pitanja. Noću su me omamljivali, tako da

nisam mogao spavati. Bio sam bolestan i potpuno

iscrpljen. Upozoravali su me: “Rivera, opozovi re če -

no i javno priznaj da postoji samo jedna crkva, sveta

majka rimokatolička”.

Nakon dve sedmice brutalnog ispitivanja izgubio

sam i poslednju nadu i svojim mučiteljima sam u lice

rekao: “Kada svi ti rimokatolici, koje mi tako lažemo,

umru i dođu u pakao, šta ćemo im reći? Krhotina

kamena - kip ih ne može spasiti. Sve što smo govorili

o Mariji same su laži. Biblija to dokazuje. Uvereni

ste da ubijate za Boga, ali to radite za Đavola, jer ste

sotonska deca.”

Nakon tih reči me je jedan od njih žestoko napao.

Stisnuo me je za vrat i vikao: “Zaveži Rivera, govoriš

kao protestant. Ti si taj koji uništavaš veru naše

blagoslovene majke device Marije. Slomiću ti vrat,

Rivera.”

“Lečili” su me elektrošokovima i jakim drogama.

Nakon dva meseca dobio sam upalu bešike i izgubio

42

svaki osećaj. U trećem mesecu sam skoro prestao da

dišem. Stavili su me u mašinu za veštačko disanje.

Uvek sam iznova proživljavao smrt moje majke.

Uvideo sam da sam u istom položaju, zbunjen od

straha, bio sam uveren da idem u pakao.

Molio sam Boga da mi oprosti sve grehe. U tom

trenutku je kroz moje telo potekao život. On me je

spasao i izlečio. Od tog trenutka bio sam oslobođen.

Uspeo da se izvučem iz ove mašine. Sedam dana

kasnije bio sam otpušten. Nisam mogao verovati da

su me samog poslali u Madrid. Tamo me je dočekao

jezuitski sveštenik - vatikanski “pas čuvar”, njihov

najpouzdaniji čovek. Mrzeo je zemlju po kojoj sam

hodao. Nekoliko dana me je obrađivao svim metodama

jezuita kako bi me povratio u papsku službu.

Ali, ja sam mu govorio kako sam napokon spašen, i

s Biblijom sam mu dokazivao istinu. Božja reč je

dotakla njegovo srce. Na moje iznenađenje, on je

zaplakao, vratio mi pasoš i sve dokumente koji su mi

bili potrebni da bih napustio Španiju, te me je pustio

s rečima: “Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i ne

vraćaj se nikad više. Verujem da će Bog rasvetliti tvoj

put. Sledi ga Alberto! Moli se za mene! Ništa mi ne

piši, samo se moli!”

Te noći sam poleteo iz Španije sa svega 40 centi u

džepu. Prekinuo sam s rimokatoličkim sistemom.

43

Vatikan je “zanemeo”. Nisu mogli verovati da sam

pobegao.

44

Te noći kada sam napustio Madrid, bio sam skoro

potpuno bez novca. Imao sam jedan kofer i kartu za

Vašington. Čudio sam se kako mi je Bog pripremio i

uručio pasoš i ostale potrebne dokumente da napustim

Španiju. To je bio jedini način da pobegnem.

Svom ocu sam telefonirao nekoliko sati ranije i rekao

mu da sam napustio rimokatoličku instituciju. On mi

je rekao da sam “pas” i spustio slušalicu.

Pre nego što sam napustio aerodrom, pozvao sam

telefonom svoju mlađu sestru Mariju u Velikoj

Britaniji. Telefonski službenik me je uspeo povezati

sa njom, pošto je ona bila opatica u rimokatoličkom

ženskom samostanu “Sve to srce” u Londonu. Kad

me je čula, Marija je počela plakati i govoriti:

“Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto! Pokušala sam

se ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto!”

Dok sam čekao na razgovor s Marijom, zakasnio

sam na avion za Vašington. Iste noći u tom smeru

leteo je još samo jedan avion i to za London. Krenuo

45

Prevara

sam njime. Samo je Bog znao strašnu životnu opasnost

u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizu

smrti. Bog me je poslao u London. U sebi sam se

molio: “O Bože, šta da radim? Slomljen sam! Zakas -

nio sam na avion za Vašington i sve se iskomplikovalo.

Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da vidim

Mariju, Gospode, pomozi mi!” Našao sam govornicu

i počeo zvati razne ne-katoliče crkve. Najzad sam

pozvao malu anabaptističku crkvu u Londonu.

Hvala Bogu, doneo sam dobru odluku. Ovi ljudi

su došli da mi pomognu. Odvezli su me autom do

samostana u kom se nalazila Marija i rekli su mi da će,

ako ne izađem za jedan sat, doći po mene. Ušao sam

u samostan.

“Da li ste Vi otac Rivera?” - zapitala me je nastoj -

nica sa mos tana.

“Da!” - odgovorio sam.

“Marija mi je pričala o Vama mnogo puta. Rekla

mi je da ste veoma odlučan sveštenik i veoma odan.”

Nastojnica je sa mnom razgovarala nepoverljivo,

tako da sam se pitao da li ona već zna da sam napustio

rimokatoličku instituciju. Ona je nastavila:

“Znam, došli ste da vidite Vašu sestru Mariju, ali

ona je suviše bolesna da Vas vidi.”

46

“Žalim, ali zato sam u Londonu. Moram videti

Mariju pre nego što otputujem za Ameriku” - rekao

sam.

“Oče, moram se izviniti što Vam ne mogu

dopustiti da vidite Mariju. Ja moram tako postupiti

prema našim pravilima i prema kućnom redu. Kao

što znate, ovo je ženski sa mostan i ona može videti

samo sveštenika koji je njen ispo vednik.”

“Ipak, ja je želim videti sada, s Vašom dozvolom.

Sestro, hoćete li mi pokazati njena vrata?”

“Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa

samostanskim opaticama, osim u naročitim okolnosima.”

(Telefonski razgovor, kada sam zvao iz Španije,

bio je jedini izuzetak kada su mi dopustili da razgovaram

sa Marijom.)

“Ako me vi ne odvedete do Marije, ja ću je naći

sam” - rekao sam.

“Oče, ja nemam drugi izbor, nego da pozovem

policiju.”

Znao sam da je Vatikan obavestio arhiđakone u

Londonu da sam pobegao. Nastojnica samostana još

nije bila obaveštena, inače bi zvala arhiđakone

umesto policije. Oni su me već lovili.

“Više me ne zovite ‘Oče’, jer ja nisam više

sveštenik Rima, nego pokajani grešnik. Bez obzira

47

šta ćete Vi raditi, ja neću napustiti ovo mesto dok ne

vidim Mariju.”

“Vidim da Vi niste više to što ste bili. Zato ćemo

zaustaviti tu jeretičku besmislicu. Oče, videćete šta ću

učiniti.”

Nastojnica je pozvala ostale opatice: “Sestre, ne

dozvolite mu da prođe kroz ova vrata. Ja ću pozvati

policiju.”

“Dobro, čekaću dok ne dođe policija” - rekao sam.

Pola sata kasnije došla je londonska policija.

Nastojnica samostana im je rekla: “Ovaj čovek se

lažno predstavlja kao sveštenik i ušao je na lažni

zahtev.”

Oficir je na to uzvratio: “Ovo su veoma ozbiljne

op tužbe.”

Opatice su slučaj iznele policiji na veoma prefinjen

način, tako da je njihov prikaz delovao veoma uverljivo.

Čulo se jecanje, a neke od njih su govorile: “O,

majko Božja, pomozi nam protiv ovog zlog čoveka!”

Opet se čulo jecanje, dok je nastojnica govorila policiji:

“On je hteo da nas fizički na padne. Hoću da ga

zatvorite!”

Sme li jedna opatica da se suprostavi svešteniku?

Odgo vor se nalazi u njenoj zakletvi, prema kojoj je

ona dužna da se odrekne čak i pape, ako se on od -

vrati od rimokatoličkog učenja.

48

Ja sam odgovorio: “To nije istina, ja ih nisam

napao. Ovde su moji dokumenti od arhiđakona u

Madridu, koji mi dozvo ljava da dođem ovamo.”

“Gospodine, mi ne znamo španski. Ali, da li je ovo

njihov pečat? Onda ste Vi sveštenik.”

Rekao sam: “Ali ne više za rimokatolički sistem.”

Ispričao sam im ukratko ceo događaj kako sam

dospeo ovde. Policijski inspektor me je saslušao, a

kako je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je stao

uz mene. Na kraju sam rekao: “Ja ovde nisam

provalio, nego sam došao da vidim svoju sestru, koja

je negde u ovom samostanu. Ona je veoma bolesna.

Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim.”

Oficir ju je pitao za moju sestru, na šta je ona

odgovorila: “Ona nije ozbiljno bolesna.”

Oficir me je tada upitao: “Dr Rivera, da li Vaša sestra

želi da Vas vidi?”

“Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao telefonom.

Ona je tražila pomoć.” Nastojnica se usprotivila:

“Nemo guće, on laže. Njoj nije dozvoljeno da

upotrebljava telefon... hoću da kažem...”

“Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgovaramo

s njom o tome, s Vašom dozvolom!”

Nastojnica samostana je pokušala na svaki način

da otera policiju. Nije htela da vide Mariju. Ipak, oni

nisu otišli. Tako nas je odvela do Marijine ćelije. Kada

49

je nastojnica otvorila čelična vrata, osetio sam miris

smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojim

očima. To je bilo užasno. Slomio sam se i zaplakao

nad onim što sam video. Bio sam ispunjen mržnjom

prema Rimu.

Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od

30 kilograma. Na njoj je bila krvlju natopljena odeća.

Krv je bila isušena i kruta. Leđa su joj bila sva gnojava

i krvarila su od udaraca bičem.

Viknuo sam: “Marija... Marija... da li me čuješ?”

Čulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio

sam ošamućen i skoro sam povraćao od zadaha trulog

tela. Onda sam zapazio da se miče. Kada sam je

zovnuo i pitao treba li joj lekar i da li su je povredili,

ona odvrati: “Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje

bol. Tako sam slaba i zla, i zaslužila sam da budem

kažnjena smrću.”

Pitao sam je: “Zašto bi ti sebe kaznila Marija?”

“Zato što sam bezobzirna, treba da primam sve

sakramente i da se ispovedam ujutro i uveče. Osećam

se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja

sam očajna. Pošto je Isus trpeo za mene, ja moram da

trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na

krst). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti za

Njega.” Sve vreme je držala krst u rukama.

50

Odgovorio sam: “Ovo je huljenje protiv našeg

Boga. Njegova jedina nevesta je Njegova prava crkva,

a sigurno je da ova institucija ne pripada Njemu.”

Marija izusti: “Moram poljubiti krst.”

“Marija, kažem ti u ime Božje, prestani s tim! Ovaj

krst ti ne može pomoći. To je mrtvi predmet.”

Nastojnica je viknula: “Oče Rivera, ostavite je!”

Za njom su vikale opatice: “Gledaj na krst!”

“Ovo je đavolsko oruđe!” - govorio sam. “O Bože,

baci svetlost na njen um.”

Opatice su vikale: “Marija, kraljice Neba, pomozi

nam!”

Rekao sam Mariji: “Prizovi ime Božje. Ako se

samo Njemu moliš, tražeći oproštenje greha i obratiš

se od svih ovih religioznih laži, ti ćeš biti sada

oslobođena krivice koju osećaš.”

“Alberto, da li će me On uslišiti?”

“Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Uzdaj se u

Božje reči koje su zapisane u Bibliji.”

Marija me je poslušala. Osetila je olakšanje i zamolila

me je da je izvedem odavde. Rekao sam nastojnici:

“Molim Vas, pustite me da izađem i izvedem

Mariju napolje iz ovog groznog mesta.”

Nastojnica je viknula: “Oče, ovo je kidnapovanje,

Vi je uzimate protiv njene volje!”

51

Tada je reagovala policija: “Kako se ovo moglo

desiti u En gleskoj? Dr Rivera, da li želite da uhapsimo

i zatvorimo nastojnicu za ovaj zločin? Samo podnesite

tužbu i mi ćemo je povesti. Marija je dokaz!”

Uzvratio sam: “Bog će joj suditi i presuditi kao i

celoj ovoj instituciji.”

Opatice su stale vikati: “Da si proklet zauvek!

Gospa će se obračunati s ocem Riverom za ovo. On

je drugi Juda, koji je prodao našeg oca papu.”

Otišli smo i odvezli Mariju kod lekara. Zbog ovog

događaja sam u Rimu stavljen na listu za likvidaciju.

Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne biblijski

religiozne porodice. Oni su je negovali. Ja sam

bio slomljen. Znao sam da me prate i bio sam suočen

s veoma mračnom budućnošću.

Tražio sam zaposlenje kako bih mogao platiti

Marijino izdržavanje. U međuvremenu Marija se

oporavila i udala za jednog religioznog mladića. Posle

su se oni odselili u Kanadu, gde je Marija nestala.

Kasnije sam otkrio da je njen muž, u stvari, bio lažno

religiozan. On je bio rimokatolik i član jezuitske or -

ga nizacije “Vitezovi Kolumba”.

Verujem da je ona mrtva ili je stradala u nekom

drugom ženskom samostanu.

U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako sam

ja samo čovek. Naime, znao sam suviše. Postao sam

52

veoma opasan za njih. Vatikan je hteo da me ućutka

na sve moguće načine.

Iz ranijih iskustava sam znao šta će uraditi: izvršiće

pritisak na britansku vladu da bi je uverili da ne

smem ostati na slobodi. Obavestiće ambasadora

Španije u Londonu. Protes tvo vaće i zahtevati da se

vratim u Španiju. Da li će me ne-katolici podržati?

Reći će im da sam napustio Španiju jer sam ukrao

veliki novac, da sam otišao s nekom ženom i da nikada

nisam bio sveštenik.

Takođe sam znao da će pozvati na oprez svoje

ljude u ekumenskom i harizmatskom pokretu širom

sveta da im pomognu i da me unište. Šta će učiniti

ne-katoličke crkve? Da li će mi pomoći? Pomagaće

me samo oni koji kažu da rimokatolička crkva nije

crkva. Takvih nema mnogo, ali su veoma jaki i opasni

po njih. Naročito se boje onih koji su potpuno

posvećeni Bibliji.

Otac Dominik iz “Svetog ureda” imao je nekoliko

predloga. Njegov predlog je bio da me usmrte “nesrećnim

slučajem”. Imali su čoveka pod zakletvom u

Londonu spremnog za katoličku akciju. Zakleo se da

će me uništiti. Jezuitska zakletva je posebna zakletva

za glavne jezuite koji su određeni za posebnu

dužnost unutar vlada, vojnih ogranaka ili područja

nauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili

53

neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni.

Bio sam svestan toga, jer sam i sam bio jedan od njih.

Imali su više mogućnosti u mom slučaju: trovanje

hranom, automobilska ili železnička nesreća, ili greška

u bolnici. To se moralo izvesti pre nego što

postanem veoma poznat, jer bi to moglo štetiti njihovom

cilju političkog i religioznog jedinstva.

Govori superior (nadređeni sveštenik):

“Sine moj, i do sada si učio da se pretvaraš da si

tobože na njihovoj strani, a zapravo nisi.

Među rimokatolicima da budeš rimokatolik i čak

da budeš špijun među svojom vlastitom braćom.

Učio si da ne veruješ ljudima, da se ne uzdaš u ljude;

među reformatorima da budeš reformator, među

hugenotima hugenot, među kalvi nistima kalvinist,

među protestantima da budeš protestant i stekneš

njihovo poverenje.

Traži da propovedaš sa njihovih propovedaonica i

da svom žestinom svoje prirode objaviš našu svetu

religiju i papu; čak siđi tako nisko, da postaneš

Jevrejin među Jev rejima, da bi se mogao osposobiti

da skupiš sve informacije u korist tvog reda, kao

veran papin vojnik. Učio si da tajno seješ seme neprijateljstva

i zavisti među državama koje su u miru i

54

huškaš ih da prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj

revo lucije, građanske ratove u zajednicama, provincijama

i zem ljama koje su nezavisne i pune prosperiteta,

koje uživaju bla goslove u kulturi, umetnosti i

naukama. Budi na strani onih koji se bore u ratu i radi

potajno sa svojom braćom jezuitima, koji su možda

na drugoj strani i otvoreno se suprostavljaju onoj s

kojom si ti povezan. Samo tako crkva može uspešno,

u tim neugodnim uslovima, privesti kraju pregovore

za mir... s tim da cilj opravdava sredstva.

Učio si šta je dužnost špijuna: da sakupljaš činje -

nice i in for macije iz svih mogućih izvora. Trudi se da

dobiješ pove renje porodica protestanata i jeretika

svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika,

zatim u školama i univerzitetima, parlamentima, za -

konodavnim telima, sudovima i saborima. Da budeš

sve za sve ljude, za papinu volju čije smo mi sluge sve

do smrti.

Primio si sve instrukcije još kao novajlija, pa kao

novo zaređeni sveštenik i kao pomoćnik biskupa, kao

ispovednik i kao sveštenik, ali se još nisi opremio

svime što je potrebno, da komanduješ armijom

“Lojola” u službi pape. Ti moraš da služiš u pravo

vreme kao instrument i izvršitelj kazne, kao što su

naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne može

raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez

55

prolivanja krvi nijedan čovek ne može biti spasen.

Zato, naoružajte se za svoj posao i učinite svoje

spasenje sigurnim. Ti ćeš pored svoje prethodne zakletve

pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti

za mnom:

Ja (ime i prezime) sada u prisutnosti svemogućeg

Boga, svete device Marije, svetog Mihajla arhanđela,

svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra

i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba,

obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna prilika,

voditi nemilosrdan rat, potajno i javno, protiv

svih jeretika, protestanata i liberala, kao što sam

usmeren i upućen, da ću ih istrebiti sa lica zemlje i da

neću poštedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i

uslove; da ću ih vešati i paliti, pustošiti, guliti kožu,

daviti i pokopavati žive, parati stomake i utrobe njihovih

žena i razbijati glave njihove dece o zidove, da

satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Pošto se to ne

može činiti javno, ja ću potajno upotrebljavati otrov -

ni pehar, stisnuti konopac, čelični bodež ili olovni

metak, bez obzira na čast, rang, dostojanstvo ili

autoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi

života, javni ili privatni, onako kako budem u bilo

koje vreme upućen od bilo kog zastupnika pape ili

starešine braće po svetoj veri, po društvu jezuitskom.”

56

Sve se ovo čini u ime svemogućeg Boga. Prema

tome, rimokatolički sistem se ni u kom slučaju ne

može nazvati Božjim! Ne - prema Bibliji!

Opasna zabluda koja dolazi iz Vatikana je takozvano

“Jevanđelje ljubavi”: Ovo je velika zabluda koja

je prohujala svetom! Tvr deći da propovedaju

jevanđelje ljubavi, propo vedaju još jedno smrtonosno

delo otpada, tvorevinu rimokatoličke institucije,

kojom šalju još više duša u propast. Veoma je popularan

takozvani “ujedinjeni hrišćanski pokret”.

“Jevanđelje ljubavi” kaže: “Bog te voli. Njemu ne

smeta kako ti živiš. Priključi se našoj crkvi ljubavi i

sve će biti u redu. Dovoljno je da kažeš: ‘Ja verujem

u Boga!’ Onda je Bog sre ćan. On te uzima u svoje

naručje i govori ti: ‘Dobro nam do šao u Božju

porodicu’.”

Tako narod biva prevaren lukavstvima, jer u njihovom

ži vo tu nema nikakve promene. Oni i dalje

žive grešnim životom, a veruju da će biti spašeni.

Svet voli ovakvu lažnu religiju.

Bilo ko da se suprostavlja moćnom religioznom

sistemu koji Vatikan stvara, biće osuđen na smrt. I

mene su osudili na smrt. U Londonu sam bio iznenada

gurnut pod podzemnu železnicu, a u Irskoj je

moju spavaću sobu digla u vazduh IRA. IRA je Irska

oslobodilačka armija, koja ubija ne-katolike u Velikoj

57

Britaniji i kojom rukovode jezuiti pod zakletvom. U

Americi, posle jednog bogosluženja, neko mi je u

hranu stavio otrov. Najmanje pet puta su pucali na

mene.

Pre pet godina su sprovodili najsmrtonosniji

napad na mene kroz lažnu braću. Jedan navodni

hrišćanin, koji je zubar i veoma aktivan u pokretu

“Jevanđelja ljubavi”, izvršio je zub ni hirurški zahvat

na meni. Dok sam bio pod anestezijom, zu bar je

radio na gornjem levom zubu. On je bušio krunu da

bi otkrio živac i da bi ga izvadio. Bušilica mu se

navodno slučaj no slomila i umesto da je izvadi, ili da

mi kaže šta se desilo, on je zub pokrio porcelanskom

krunom da se to ne otkrije. Verujem da je to namerno

ostavio u zubu, jer je znao da će to prouzrokovati

infekciju koja može dopreti do mozga i prouzrokovati

smrt.

Dve godine nakon toga, ja sam ponovo otišao kod

tog “hrišćanina”, ne sluteći da je slomljeni instrument

u mojoj glavi. Taj lažni hrišćanin, umesto da mi

očisti zub, pošpricao mi je zubno meso nervnim

gasom. Moja supruga koja me je čekala ispred ordinacije

videla je bolničarku kako nosi moj kaput i pitala

je za mene. Bolničarka se uplašila i rekla je mojoj

supruzi: “Vaš muž umire.” Iako je trebalo da gas

deluje tek nakon nekoliko sati, nakon što bih se koli-

58

ma vratio kući, ja sam se srušio još u zubarskoj stolici.

Krvni pritisak mi je veoma pao. Moja žena je

vikala:

“Alberto, šta su ti učinili?”

Zubar je rekao: “Ostavite ga samog, mi se dobro

brinemo o njemu”.

Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja

žena me je odvezla kući. Doktor je rekao mojoj ženi:

“Vaš suprug se uplašio, vodite ga samo kući i njemu

će biti dobro”.

Kod kuće sam se srušio u kupatilu, a moji organi i

nervi su se potom paralizovali. Znao sam da sam

otrovan, pošto sam i ja radio s nervnim gasovima

dok sam bio jezuita. Rim je skoro pobedio. Moja

žena je pozvala naše prijatelje po skoro celoj Americi

i Meksiku. Rekla im je da sam otrovan. Sam Bog me

je spasao od sigurne smrti.

Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilo

unakaženo. Otišao sam kod drugog zubara, koji mi je

snimio zub i rekao mi je da prosto ne veruje ono što

vidi. To je bilo veoma opasno i zato je odlučio da me

pošalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u zubu,

kao i mrlju infekcije. Specijalista za kanale zubnog

korena je pokušavao da odstrani instrument iz mog

zuba, ali nije uspeo. Infekcija se proširila na vilicu.

On mi je onda ostrugao kost vilice i očistio infekciju.

59

U vremenu koje je pred nama, mnogi će biti

osuđeni na progon, zbog neposlušnosti Novom svetskom

poretku. Ponovo će izbiti progonstva. To je još

davno isplanirano.

Danas je ucenjena glava svakog čoveka koji neće

kompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili u

odnosu na njihovu medijsku kampanju. Vatikan neće

tolerisati nikakve opozicije svom cilju. Svako ko se

suprostavi novoj svetskoj religiji, koja će biti sinteza

svih postojećih religija pod vođstvom Vatikana, biće

progonjen. Inkvizicija će biti obnovljena, znam to

pouzdano!

Da iznesem još nešto o istoriji Vatikana. Rimska

religiozna institucija je osnovana u Rimu, 337. godine

za vreme cara Konstantina. Sam Konstantin nikada

nije bio biblijski religiozan. On je tajno obožavao

boga Sunca sve do same smrti. Katolička institucija u

Rimu je progonila prave vernike i htela je da izbriše

izvornu biblijsku nauku. Istinski religiozni ljudi su se

skrivali po katakombama i planinama, da bi izbegli

uniš tenje.

Dakle, smisao postojanja rimokatoličke institucije

je bila da progoni one koji su biblijski religiozni. Isto

je i danas, a tako će biti i u budućnosti. Vatikan će

proganjati one koji se okrenu biblijskom Bogu.

“Teški vuci” su se uvukli i među ne-katolike. Pošto

60

ne-katolički sveštenici ne propovedaju o tom predmetu,

ljudi su danas slabo upoznati sa tim stvarima.

Ljudi se uspavljuju rečima: “Zašto je to potrebno?”,

“Zar da svako ne ljubi svakoga, naročito sada u

20. veku?” Me đutim, Vatikan ne spava. Njegovi ljudi

se već godinama mir no uvlače u crkve i to masoni,

okultisti, homoseksualci i tako dalje. Svi se oni pretvaraju

da su pobožni. Onda papa šalje svoje trupe u

ne-katoličke verske zajednice da završe posao. To su

pritajeni jezuiti, katolička omladinska akcija, Marijina

legija i sveštenici i opatice na ulici u civilu, obučeni da

uče i propovedaju s propovedaonice, govoreći da je

rimokatolička institucija hrišćanska crkva, što već

skoro svi ne-katolici veruju da je istina.

Tako je papa došao u ne-katoličku Ameriku u sili i

slavi i primio laskanja od najpoznatijih ne-katolika!

Ovaj veliki i lukavi neprijatelj Boga - papa - došao je

i u Belu kuću kao gost protestanskog baptističkog

predsednika Džimi Kartera, gde je primio sve počasti

kao šef države i duhovni vođa 800 miliona katolika u

svetu. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi

narod (Ameriku), onda možete znati da je igra skoro

završena. Naši veliki zaštitnici vere su ćutali. Prosto

je neverovatno da su neki “veliki zaštitnici vere” otišli

u Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i da

dobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi

61

utemeljitelji i prethodnici bi bili žalosni kada bi videli

koliko su daleko otišli od Biblije.

Najveći tajni rimski agent koji je delovao u Americi

bila je jedna žena s kojom sam mnogo puta razgovarao.

Ona je bila povezana sa Marijinom legijom.

Bila je određena da se probija među pentakostalce i

protestante kroz harizmatski pokret. Bila je stručnjak

za hipnozu i imaja je veliki duhovni uticaj na mnoge

ljude. Kroz svoje serije predavanja učinila je ogroman

posao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatolički

kodeks etike. To je bilo njeno podučavanje. Kao

nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena

privatna audijencija kod pape. Moramo znati, kada

neka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on ili

ona mora da se pokloni i da prizna papu kao Isusa

Hrista na Zemlji i toga radi on drži njihove ruke u

naročitom blagoslovu za dobro obavljeni posao.

Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se

suprostav lja rimskom učenju. To je jeres - krivoverstvo.

Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodilo.

To je izričito zabra njeno kanonom u rimokatoličkoj

instituciji. Ovu ženu je zavo lelo hiljade

hrišćana. Ali, 60% onih koje je ona primila bili su

katolici. Ona je sve podstrekavala na jedinstvo: sveš -

tenike, rabine i protestanske pastore. Kada je umrla,

za nju je bila služena posebna misa u Las Vegasu.

62

Dok sam još bio jezuitski sveštenik, znao sam da su

mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu

aktivnost. To je bila Katrin Kulman (Kathryn Kuh -

lman).

Ne mislite da su infiltratori samo među penta -

kostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom pokretu,

oni su i kod orto doksnih i evangelista. Oni kontrolišu

velike evanđeliste i hrišćanske vođe i razmat -

raju šta oni kažu o papinim posetama - da li ćute ili

su uzbuđeni zbog njegove posete, i da li mu ukazuju

poštovanje i pišu o njemu u novinama.

U novembru 1979. godine papa se sreo s vođom

pravo slavnih crkava u Istambulu u Turskoj. Ovo

Rima dajući tako papi uticaj nad milijardu ljudi.

Političari sveta se sada više boje sile ovog čoveka

nego atomske bombe. Vođe sveta ne samo da se

boje, nego i slede papu, jer on ima ogromno bogatstvo.

To bogatstvo je pod vatikanskom zastavom.

Vatikan je država za sebe, ona je politička država i

svaki rimokatolik postaje njen član u trenutku krštenja.

Oni treba da budu privrženi najpre Rimu, a onda

zemlji u kojoj su rođeni. Malo njih shvata da je Rim

tajno ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima,

i da njihove podružnice kontrolišu banke i svetsku

trgovinu. Oni takođe upotrebljavaju medije da bi ma -

63

ni pu lisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji

žele da pos tignu je jedna crkva i jedna svetska vlast.

Taj sistem ima još samo jednog smrtnog neprijatelja

- nezavisne pojedince koji temelje svoju veru na

Bibliji.

Kada bude počela konačna inkvizicija, rimski

unap red pripremljen plan će zakonski sprečiti svaku

grupu biblijski religioznih ljudi i otkriti je. Agenti

Rima će im zatvoriti vrata, upotrebljavajući tajne

agente jezuite, kao što je bio Džim Džons, koga sam

lično poznavao. On je bio jezuitski đakon i duboko

uvučen u okultizam. Džonsov masakr i pokolj, bio je

dobro planiran vojno, religiozno i politički. Bio je

snažan ratnik i dobro izvežbani jezuita. Bavio se ekumenskim

i harizmatskim radom. Propovedao je

“Jevanđelje ljubavi”. Najve ćim delom njegovi sledbenici

su bili rimokatolici i otpadnici od rimokatolicizma.

Drugi su bili otpali protestanti iz različitih

denominacija. 1953. godine on je ustanovio “Skup -

štinu Božju”, 1962. godine postao je misionar u

Brazilu, 1964. godine bio je postavljen kod učenika

“Hristove crkve”. Njegovi glavni ljudi bili su rimokatolici.

Kao dobar jezuita, Džim Džons je naredio

svojim sledbe ni cima da ga zovu “otac”, a 1973.

godine i da mu se mole. Ve rujem da je sve ovo bilo

deo planiranog masakra, da bi Rim kompromitovao

64

svoje neprijatelje. Džim Džons je planirao i

pripremao, pod instrukcijama Rima, da žrtvuje svoje

stado da bi ispunio svoju jezuitsku zakletvu. Kada se

to dogodilo, svet je bio potresen, šokiran. Štampa i

televizija po svetu podra zu mevali su da je Džim

Džons bio poludeli vernik, biblijski fanatik, tako da

su odmah svi nezavisni proučavaoci Biblije pali pod

sum nju. Kakva đavolska zavera!

O svemu tome mnogi propovednici nisu izveštavali

svoj narod. Oni koji su znali istinu, bojali su se

da išta kažu da ne bi izgubili svoje sledbenike, a trebala

im je i katolička nak lonost da se održe. Mnogi

čak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakva

tragedija! To uništava prave vernike, a Rim to voli.

65

Kada je jednom prilikom došlo do incidenta u Los

Anđelesu zato što je neko nacrtao kukasti krst na sinagogi

Bet Israel, novinari su pitali lokalnog rabina

Šapira:

- “Da li ste zabrinuti zbog povećanja antisemitizma?”

On je odgovorio:

- “Naravno da jesam! Svaki put kad vidim kukasti

krst, vrlo se uznemirim. Ali da vam kažem ovo…

Nikada više naši ljudi neće biti u tim kampovima

smrti. Vrlo smo uvređen ovim fašističkim činom. Ti

ljudi će biti zaustavljeni!”

Policija je uhapsila Vilijama Šmita koji je nacrtao

kukasti krst na sinagogi Bet Israel. Novinar ga je upitao:

- “Vi ste navodno nacrtali kukasti krst na sinagogi,

da li je to tačno?”

Vilijam Šmit je samouvereno odgovorio:

66

Crkveni oci

- “Kako to mislite ‘navodno’? UČINIO SAM TO!

Vreme je da ljudi shvate da su ti gadni Jevreji uzrok

svih naših problema. Poseduju sve! I ta priča od oko

šest milona Jevreja koji su ubijeni je samo jedna laž

više koju je izmislilo jevrejsko novinarstvo.”

Usledilo je novo pitanje:

- “Želite li reći da se holokaust nije ni dogodio?”

- “Naravno da nije! Sve je to velika laž!” - rekao je

Šmit.

Ovaj čovek je bio običan sluga Vatikana i iznosio

je notorne laži. Možda će neko zapitati: Šta ima

Vatikan s nacizmom?

Kada sam bio jezuita pod zakletvom, bilo nam je

rečeno o nacističkoj i komunističkoj strani. I naučio

sam zašto su milioni ne -

naoružanih Jevreja ubijeni.

Tri godine sam bio

informisan od strane briljantnog

nemačkog jezuite,

kardinala Avgustina

Bee (Augustin Bea), koji

je bio sveštenik ko me se

ispovedao papa Pije XII,

poznatiji kao “Hitlerov

pa pa”. On nam je davao

strogo poverljive infor-

67

Kardinal Avgustin Bea

(1881-1968)

macije. Bili su to pregledi istorijskih do gađaja koji se

nikad nisu prikazivali u istorijskim knjigama.

Rimska crkva stvorila je mnogo ideologija. Ovde

ću navesti dve. Obe su stvorene i negovane kroz

Vatikan da bi donele smrt i patnju miliona ljudi.

U pitanju je jedna od najbolje čuvanih tajni modernog

vremena. Dvoje dece rimske crkve su nacistička

i komunistička partija. Ali pre nego što to dokažem,

moram objasniti zašto su Jevreji uvek bili meta

Rimske crkve. Rimska crkva je oduvek želela da se

preseli u Jerusalim, iz razloga što je tamo nastala prva

hrišćanska crkva. Ali, u tome su je zaustavili ortodoksni

Jevreji. Zato su oni na Rimskoj listi za odstrel!

Kada su Krstaški pohodi započeli, istorija nam

govori da su se ti “hrišćani” borili za Boga i papu da

oslobode Jerusalim i svetu zemlju od islamske kontrole.

Ti vojnici nisu bili hrišćani, u nijednom smislu

reči. Nisu poznavali Boga, ni Bibliju. Bili su to grubi,

bezbožni ljudi vođeni sveštenicima da ispune đavolski

plan.

Počevši u 1096. godini, prvo su napali Jevreje u

Evropi bri šući tako cele zajednice. Kako su napredovali

prema Jeru salimu, Jevreji na njihovom putu su

trpeli grozote. Rimo katolička mašinerija nije pokazivala

nikakvu milost. Ostavljali su krvavi trag, smrt,

bedu i mržnju.

68

Pošto je veliki broj Jevreja bio mučki ubijen, njihova

deca su bila prisiljena da budu prisilno pokršteni

rimokatolici. Rimska crkva je imala planove za

njih.

Zašto je Rimska crkva želela da se preseli u Je -

rusalim? Zašto ostaviti trg Svetog Petra i njegov presto

u Rimu? Nakon svega, nije li Petar naopako razapet

izvan Rima, kako je Rimska crkva vekovima

govorila o tome? Nisu li njegove kosti u Vatikanu?

Nažalost, nešto kompromitujuće se desilo za rimsku

crkvu nedavnih godina. Grob apostola Petra je otkriven

u Jeru sa limu na lokaciji Franjevačkog samostana

zvanog Dominus Flevit.* Kakvo razočaranje za

Vatikan! Bilo je vrlo teško tu infor ma ciju održati

tajno.

Nevolje su nastale oko 330. godine. U to vreme,

hrišćanska crkva je bila izložena velikim progonima

od strane rimskih neznabožaca. Ali, uprkos progonstvima,

broj hrišćana je rastao. Cezar je pokušao da

zaustaviti taj pokret, ali nije mogao, pa je uspostavljena

lažna hrišćanska crkva koja će kontrolisati vernike

kroz strah i neznabožačku tradiciju.

69

* Za više informacija o ovom otkriću pogledati knjigu: Peter’s

Tomb Recently Discovered In Jerusalem, autor F. Paul Peterson.

Evo kako je to izvedeno: Rimsko carstvo se raspadalo,

pa su rimski cezari zamenili svoju odeću religijskim

kostimima. Ali, njihov neznabožački sistem je

ostao nepromenjen! Jed nostavno su svojim starim

bogovima i idolima dali nova imena. Jupiter je postao

apostol Petar, Venera je postala devica Marija, itd.

Godine 313, car Konstantin izdaje uredbu o toleranciji.

Kad se Konstantin proglasio prvim papom,

on je hteo da udruži zajedno neznabošce i religiozne

ljude mešajući pagansko obožavanje Vala sa učenjem

Biblije. Iz te zbrke se izrodio bezbožni Rimokatolički

sistem.

Biblijski religiozni ljudi su znali da je stvoreno religijsko

čudovište koje je nazivano “hrišćanstvom”.

Znali su da je to lažan religijski sistem, potpuno sup -

rotan Bibliji. Da bi sačuvali svoje porodice, bežali su

u planine.

Kad se Konstantin povukao, dao je rimskom

biskupu titulu Sumo Maximus Pontifix, i tako ga učinio

papom. Kon stantin se preselio u Vizantiju 330.

godine, dajući gradu novi izgled nazvavši ga

Kostantinopolj. Ostao je veran rimokatoličkom sistemu.

Kako je vreme odmicalo, desila se podela

Rimokatoličke institucije između Rima na zapadu i

Konstantinopolja na is to ku. Konstantinopolj je pos -

70

tao glava pravoslavne crkve. Ri mokatolicizam i pravoslavlje

su postali gorki neprijatelji.

Godine 1204, papa Inoćentije III je podigao četvrti

krstaški pohod napadajući Konstantinopolj. Nje -

govi krstaši su uništili grad i ljude u njemu, pljačkajući

sve na što su mogli staviti ruku. Umesto da se pravoslavci

vrate pod papinu kontrolu, oni koji su preživeli

prokleli su papu i otišli još dalje od njega.

Kako je vreme prolazilo, istočne crkve su pale pod

zaštitu cara Rusije. Rimokatolička institucija je osetila

da ako se car pravoslavne crkve ne pokori Rimskoj

crkvi, on mora biti uništen kao i Jevreji.

Do 1491. godine, religiozne vođe u vidu papa vladale

su nad kraljevima i kraljicama Evrope tokom

vekova. To je bilo mračno doba istorije.

Međutim, stvari su postajale nestabilne za papstvo.

Za počeli su nemiri i bune od strane ljudi koji su protestvovali

protiv papske tiranije (zato su prozvani

“protestanti”).

U to vreme se rodio mali dečak u dvorcu Lojola u

Španiji. On je bio španski Baskijac. Taj dečak je

rastao da promeni svet. Prozvao se Ignacio Lojola.

On je bio sotonski genije. Izgradio je vojsku sveštenika

potpuno posvećenih disciplini i redu - jezuite.

Oni su uskoro postali najstrašnija religijsko-udarna

71

sila u istoriji. Bila je to specijalna jedinica Rimske

crkve.

Jezuiti su zarobili slomljene narode. Započinjali su

ratove i ubijali kraljeve i predsednike, uključujući Ab -

rahama Linkolna. Oni su u stanju da učine bilo šta da

se unište životi ili ugled bilo koga ko bi se usudio da

im stane na put. Bili su izbačeni iz skoro svake zemlje

osim Amerike, gde su bili vrlo aktivni u kontroli

nad politikom, useljavanjem u Ameriku, itd.

Njihov posao je bio da svakog čoveka, ženu ili dete

bace na kolena da priznaju papu za Isusa Hrista na

zemlji i podrede ga svojoj moći. Jezuitski general je

Vatikanom iza pozornice, a sam So tona* ga vodi.

Većina knjiga koje prikazuju krvavu istoriju jezuita

- ili nedostaju ili su uništene, ili se više ne štampaju.

Ne samo knjige, već i bivši jezuitski sveštenici se ili

kriju ili su nestali ili su mrtvi. Da li jezuiti imaju ulogu

i u 20. veku? Ono što ćete upravo pročitati šokiraće

vas.

U našoj specijalnoj misiji u Vatikanu naučili smo

pravu priču o komunizmu. Verni članovi komunističke

partije bi bili u šoku ako bi ikad otkrili ko su bili

njihovi slavni heroji. Marks i Engels, koji su pisali

72

* Za više detalja o identitetu Sotone pogledati knjigu “Ispovest

palog an đe la”, Penta Gram, izdavač Metafizika, Beograd.

Komunistički manifest 1800-ih, bili su vođeni i upućivani

od strane jezuitskih sveštenika.

Pre Prvog svetskog rata, snažna sila bogatih

Jevreja je radila na tome da povrati kontrolu nad

Jerusalimom. Rimska crkva je bila besna. Opet su

Jevreji blokirali njihove tajne pokušaje da se presele u

Svetu Zemlju.

Ti Jevreji koji su se borili protiv “Rimske

Institucije” će platiti za svoju tvrdoglavost. Tako su

jezuiti konstruisali plan koji će ne samo istrebiti

evropske Jevreje, već će okrenuti celi svet protiv njih.

Bili smo upućeni da su jezuiti upravljali određenim

Jevre jima, koji su bili verni papi, da napišu dokument

crkva je tako stvorila još jedno “remek delo”. Taj

73

* Za više detalja pogledati knjigu “Behind Dictators”, by L. H.

Lehmann, pgs. 10-15, Agora Publishing Company, N. Y. 1942.

dokument će utrti put za nadolazeću inkviziciju,

makar on koštao života i milione ri mo katolika.

Ranih 1900-ih, Francuska je bacila Rimskoj crkvi

pesak u oči. Francuska je načinila politički dogovor s

carom Rusije. Papa i jezuiti su bili besni. Francuska je

bila na njihovi listi za uništenje još od kad je zbacila

njihovog katoličkog kralja i postala republika. Ali ta

pogodba s ruskim carom je bila poslednja kap u

moru. U međuvremenu, sila Pravoslavne crkve je bila

sve jača u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, evropskom

delu Turske, Srbiji i Jugoslaviji. Rimska crkva je

morala baciti Francusku na kolena i zgaziti religijsko

takmičenje na Balkanu. Rešenje je bilo jednostavno.

Jezuiti su isplanirali, izazvali, i iz pozadine vodili Prvi

svetski rat.

Papa je podržavao Nemačku i kada je nemački vladar

Kajzer (dobar rimokatolik), molio Rimsku crkvu

da mu dozvoli da može da proširi nemačke granice,

papa Pije X i njegovi jezuiti su mu dali blagoslov.

Nakon što je rat započeo, papa Pije X je umro 20.

avgusta 1914, načinivši put za novog gazdu.

Papa Benedikt XV ga je nasledio. On je isto tako

bio prijatelj s Nemačkom i tako je rat, koji će dovršiti

ostale ratove, bio na pomolu. Nemački rimokatolici

su ubijali francuske rimokatolike. Gaz da nije mario

koliko je rimokatolika umrlo. Bio je usmeren ka sili i

74

osveti. Nemačka je ratovala s Fran cuskom, En gles -

kom i Rusijom. Tada se uplela i Amerika. Rat je trajao

četiri duge godine. Evropa je bila uništena.

Rimska crkva je bacila milione ljudi u pakao.

Dok su ljudi vrištali u agoniji umirući u blatu i

bodljikavoj žici, komadani mecima i uništavani otrovnim

gasovima, jezuiti su bili zaposleni planirajući

Drugi svetski rat. Nepoznati nemačkom narodu,

jezuiti su već žrtvovali katoličku Ne mač ku, Kajzera i

njegovu vladu s ciljem da izvedu novu inkviziciju.

Poginulo: 10 miliona ljudi

Ranjeno: 20 miliona ljudi

Materijalni gubici širom sveta: preko 332 milijarde

dolara

Protestantska Engleska i protestantska Amerika su

ih po be dile. Jezuiti zbog toga još uvek pokušavaju da

unište Englesku i Ameriku. Zapamtimo reči Abra ha -

U Rusiji, car Nikolaj koji je bio zaštitnik Ruske

pravoslav ne crkve i njegova žena, kraljica Alek san -

dra, imali su sina pod imenom Aleksis, koji je bio

naslednik trona. Mali dečak je bolovao od hemofilije.

75

Njegova krv se nije zgrušavala kada bi se posekao.

Kada bi pao u igri, najmanja povreda bi mogla uzrokovati

unutrašnje krvarenje. Majčino srce se slamalo.

Dok tori nisu mogli pomoći. Mali dečak je veoma

trpeo.

Raspućin, zvan “Ludi redovnik”, bio je čovek koji

je bio opsednut demonima (kao i mnogi sveštenici

danas koji tvrde da imaju isceljujuće moći). Raspućin

je tvrdio da je imao viziju Boga i Device Marije.

Došao je blizu ovog dečaka i krvarenje se zaustavilo.

Poznato je da je Raspućin bio uključen u sotonsko

seksualno obožavanje. Kontrolisao je rusku caricu.

Imao je mnogo neprijatelja na visokim položajima.

Mnogi su verovali da je Raspućin bio demonom

opsednuto čudovište koje je vladalo Rusijom iza

pozornice. Čak se i car plašio njega i njegovih čudnih

moći.

Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da je u trenutku

slabosti, carica rekla Raspućinu gde car skriva

svoje zlato. Ras pućin je preneo tu informaciju patrijarhu

Ruske pravoslavne crkve pre nego što je

(Raspućin) bio ubijen.

Na redovnim sastancima kod kardinala Avgustina

Bee, on nam je otkrivao istorijske, sadašnje i buduće

ciljeve vatikan ske trenutne sile (zemaljske sile). To je

bilo doba kada je uređenje crkve bilo dopunjeno kao

76

rezultat Drugog Vatikanskog koncila. Kardinal Bea je

kazao:

“Nakon naše duge i pažljive pripreme za Rusku

revoluciju, jezuiti su radili blisko s Marksom, Troc -

kim, Lenjinom i Staljinom. Mi smo tajno preselili

naše zlato u Rusiju kroz Ne mačku koristeći našeg

ključnog čoveka. Verujemo da će uskoro naš neprijatelj

biti uništen… I niknuće komunizam kao čvrsta

kćer Rimske crkve!”

Lenjin je bio u Švajcarskoj kad je čuo vesti o revoluciji

koja će započeti u Rusiji. Da bi pomogla revoluciji

da uništi njihovog neprijatelja, nemačka najviša

komanda i ostali su tajno pripremali voz da preveze

Lenjina i njegove revolucionare kroz Nemačku. U

aprilu 1917. Lenjin i nekoliko njegovih ključnih ljudi

izveli su vožnju u poznatom “Zapečaćenom vozu.”

Ljudi koji su bili najodgovorniji za pripremu tog

putovanja bili su Diego Bergen, posvećen nemački

rimokatolik, treniran u jezuitskim školama, kasnije

postavljen za nemačkog ambasadora u Vatikanu

tokom Hitlerovog režima. Ako bi revolucija uspela,

to bi značilo smrt za milione ljudi uključujući cara i

njegovu porodicu.

U vreme Lenjinovog dolaska u Rusiju, u aprilu

1917. godine, Lenjinovi konkurenti su kontrolisali

revoluciju. Car je bio prisiljen da napusti svoj tron.

77

On i njegova porodica su bili u kućnom pritvoru.

Njegova vlada je propala i većina njegove vojske ga

je napustila.

Zbunjenost je prevladavala. Vojska koja je i dalje

ostala verna caru je nazvana “Beli Rusi”. A revolucionari

su bili prozvani “Crveni”. Oni su bili smrtni

neprijatelji, boreći se da prežive. Lenjin je dobio kontrolu

nad revolucionarnom vladom i preselio je u

Moskvu 10. marta 1918. U aprilu, carska porodica je

bila preseljena zbog sigurnosnih razloga u

Jekaterinburg u Ural.

Vojska Čeha (Bela vojska) se približavala mestu

gde je porodica odsela. Postojala je šansa da se oni

oslobode. 17. jula 1918. grupa zvana “Uralni Sovjeti”

su održali brzo suđenje i proglasili carsku porodicu

krivim.

Bilo nam je rečeno da su neki od njih bili jezuiti

pretvarajući se da su komunisti. Na kraju, trenutak

koji je papa čekao je konačno i došao. Zaštitnik

Pravoslavne crkve je konačno stajao licem u lice s

rimskim jezuitima koji su bez milosti uniš tili jadnu,

uplašenu, malu porodicu.

Kasnije te noći, tela su bila ukrcana u kamion i

odvedena u napušten rudnik zvan “Četvorica braće”.

Tamo su bili rasečeni, spaljeni, kvašeni kiselinom i

bačeni u napušteni rudnik.

78

Jezuiti su se kretali tako brzo da Centralna komunistička

partija nije ni bila svesna suđenja i ubistva

cara i njegove porodice, dok sve nije bilo završeno.

Bila je to strahovita pobeda Rimske crkve.

Bilo nam je rečeno da je lov na patrijarha, sveštenike,

mo na hinje i monahe započeo u velikoj silini.

Rimska crkva je nes trp ljivo čekala vesti o uništenju

njihovih religijskih suparnika.

Ovaj slučaj sa Ruskom pravoslavnom crkvom je

bio jedna vrsta testa. Ako će ruska crkva biti uništena,

sledeća meta bi bila engleska crkva koja se još

teturala od lažnog obraćenja velikog jezuite kardinala

Njumana (Newman). Ali kad je slučaj sa ruskom

crkvom propao, kao što ću uskoro objasniti, engleska

crkva je pala u ruke Vatikana tek 60 godina kasnije

kroz ekumenski pokret.

Dakle, nakon pogubljenja ruske carske porodice

Sovjeti su napadali manastire i ubijanje je počelo.

79

Ruska

carska

porodica

Samo je čudan preokret vere spasio Rusku crkvu…

stari patrijarh je imao keca u rukavu.

Bilo nam je rečeno da kad je Crvena Armija bila

blizu ubistva starog poglavara ruske crkve, patrijarh

ih je pozdravio širom otvorenih ruku, zaplakao i

izgovorio sledeće reči:

- “Drugovi, konačno ste stigli. Čekali smo vas.

Čuvali smo carevo zlato za vas… moji dragi drugovi!”

Komunisti su bili zatečeni ovim njegovim rečima.

Spustili su oružje i prihvatili zlato i prijateljstvo patrijarha,

i zapovedili da ubistva pravoslavnih sveštenika,

monaha i monahinja odmah stanu. Pravoslavna crkva

je bila spašena. Komunisti nisu dobili samo carevo

zlato, već su takođe zadržali i papino zlato. Papino

zlato, koje je putovalo u Rusiju kroz Nemačku, bilo

je predviđeno da vredi 666 miliona dolara.

Kad je papa za to saznao, skoro da nije umro od

srčanog uda ra. Izdali su ga njegovi vlastiti komunisti.

Rimska crkva je poludela od mržnje. Bili su prevareni.

Komunisti će platiti za tu prevaru bez obzira koliko

to koštalo. Sveti ured će uskoro nastaviti sa radom

kao kroz Špansku inkviziciju, zadajući patnju, smrt i

osvetu svojim neprijateljima.

80

Samo, ovaj put zajedno sa Jevrejima i protestantima,

žrtve su uključivale i pravoslavnu crkvu i ruske

komuniste. Jezuiti su znali da bi to mogli izvesti sa

Drugim svetskim ratom.

Naučili smo na tim predavanjima kod kardinala

Avgustina Bee da bi zbog ogromnog bogatstva

Vatikan mogao uticati na svetsku ekonomiju. On

Neko će zapitati: Čak i u Americi? Naravno!

Učinila je to i u istoriji, učiniće to ponovno u budućnosti.

Mislio sam da su iluminati odgovorni za to. Ali,

iluminati su spojeni sa jezuitskom organizacijom

Opus Dei, i zajedno sa vodećim masonima predstavljaju

finansijsku ruku Vatikana. Kroz njih Vatikan

kontroliše skoro kompletno bogatstvo u svetu.

Rim je mudro razaslao u mnogim pravcima one

koji su tvrdili da u svetu postoji zavera. To je bila sjajna

dimna zavesa da se skrene pažnja dalje od Va ti -

kana. Objavljene su mnoge knjige koje optužuju

komuniste, Trilateralnu komisiju, Rokfelerovu porodicu,

cioniste, iluminate, Rimski klub itd. Tragična

činjenica je ta da je Rimska crkva stvorila većinu tih

organizacija, kao i organizacije koje su ratovale sa

njima. U pitanju je bila, i još uvek je, velika igra.

81

Da se vratimo nazad i osvrnemo se na Drugi svetski

rat. Ubrzo posle Prvog svetskog rata, Nemačka je

bila u velikoj krizi. Neki pro-katolički Jevreji su bili

određeni od strane Vatikana da kupe zemlju od slomljenih

i gladnih Nemaca. Novac je bio isporučivan od

strane Vatikana i pro-katolički Jevreji su kupovali tu

zemlju veoma jeftino. Nemci su bili očajni. U pravo

vreme jezuiti su iskoristili ta dešavanja oko Jevreja da

izazovu mržnju protiv ortodoksnih Jevreja. Bor beni

poklič je bio taj što mnogi bogati Jevreji nisu pokazivali

milost prema Nemcima kad su od njih kupovali

zemlju to kom te krize.

I sad je došlo vreme da im se uzvrati udarac. Sve je

bilo dobro isplanirano. Na kraju Prvog svetskog rata,

kada je potpisan Versajski sporazum u aprilu 1919.

godine, saveznici su bili tako ljuti na Rimsku crkvu

zbog započinjanja rata da su odbili da je priznaju kao

političku silu i držali su je podalje od konferencijskog

stola. Iako je Evropa bila klanica, ni Fran cuska ni

Pravoslavna crkva u Srbiji (a onda Jugoslaviji) nisu

bile slomljene. Mladi ljudi u Nemačkoj nisu znali gde

da se okrenu. Bili su pobunjenički nastrojeni.

Inflacija je uništavala državu. Komunisti su organizovali

revolucionarne demonstracije. Jezuiti su se kretali

na tri fronta.

82

Papa Benedikt XV umro je od trovanja 1922, a

Papa Pije XI je preuzeo presto.

Prvi front je bila Italija. U to vreme se pojavio

nepoznati čovek šepureći se i govoreći da je on novi

cezar određen da ponovno izgradi Rimsko carstvo.

Njegovo ime je bilo Benito Musolini. Bio je arogantan,

okrutan i pokvaren. Njegova mala vojska obučena

u crne košulje nije bila ništa drugo nego grupa

razbojnika koja je tukla sve protivnike dok im se potčine.

“Crni papa” je odredio svom zameniku da radi s

Mu solinijem. Njegov sveštenik kojem se ispovedao

bio je jezuita po imenu Venturi. Katoličkim glasovima

na izborima, up rav ljenim iz Vatikana, Musolini je

došao na vlast. Papa Pije XI je za Musolinija kazao:

“Ovo je čovek koga je poslalo Božje proviđenje.”

Da bi se odužio Vatikanu, Musolini je potpisao

konkordat čineći tako rimokatolicizam jedinom religijom

dozvoljenom u Italiji i njenim područjima.

Musolini je ponovno obnovio snagu pape i dao sveštenstvu

u potpunosti vlast nad životom nacije. Italija

je postala glavna sila vođena katoličkim fašističkim

diktatorom, Musolinijem. On je izgradio snažnu,

mo dernu armiju koju je testirao napadajući Etiopiju.

Italiji je trebalo više zemlje.

83

Jadni Etiopljani nisu imali šanse. Hrabro su se

borili s njihovim kopljima i oklopima, ali Muso li ni -

jeve vazdušne snage su ih izmasakrirale sa svojim

mašinkama, bombama i otrov nim gasovima.

Papa je blagoslovio Musolinijeve trupe i kardinala,

nadbiskupa Milana Aflreda Ildefonsa Šustera (koji je

bio jezuita), nazvavši taj masakar crnaca u Etiopiji:

“Katolički krstaški pohod”.

Godine 1923, Nemačka je bila u haosu. Inflacija je

bila visoka i novac nije imao vrednost. Nemačkom

narodu je bilo dosta rata, smrti i očaja. Krivili su

Kajzera za sve i zbacili su njega i njegovu vladu.

Komunisti su se borili za prevlast. Nova vlast je bila

vrlo slaba. Neki ljudi su želeli da sami Nemci vode

njihovu vladu, kao što je to bilo u Francuskoj, gde su

Francuzi vodili vladu, i pokušavali su da od Nemačke

84

Musolini i predstavnik

Rimske

crkve potpisuju

konkordat.

naprave republiku. Papa je bio besan. Republika je

bila osuđena na propast.

Jezuiti su krenuli da zaustave stvaranje nove nemačke

republike. Dvoje ljudi je to učinilo. Jedan je bio

Franc fon Papen, a drugi kardinal Pačeli koji je kasnije

postao papa Pije XII, poznatiji kao “Hitlerov

papa”.

Pozornica je bila nameštena za novu rimokatoličku

Jedan jezuitski sveštenik je bio zaposlen da za

knjige je jezuitski sveštenik Stimfl (Staempfle).* Ta

knjiga je bila remek delo jezuita, napravljena za Hit -

lera da preuzme Nemačku.

Nova velika inkvizicija je bila na pomolu. Umesto

da nose katoličke mantije, nosili su nacističke uniforme.

Hitlerovi ljudi u braon uniformama (zvani “nacisti”)

podupirani od strane Vatikana, upotrebljavali su

istu taktiku kao i Musolini, tukući i proganjajući ljude

sve do njihovog potpunog pokoravanja, uključujući i

rimokatolike!

Započele su ulične borbe između nacističkih rimokatolika

i komunističkih rimokatolika. Nagrada za

85

* Za više detalja pogledati knjigu: Skrivena istorija jezuita, Ed -

mond Paris, str. 138, Metafizika, Beograd.

pobednika je bila Nemačka. (Takve političke aktivnosti

su se pre nekoliko godina dešavale kao eks pe -

riment i u Polj skoj, a isto tako i u Kanadi, El Sal va -

do ru, Čileu, a planirane su i u Ame rici.)

Nemačka je pos ta la drugi front za je zuite. Izgradili

su Tre ći Rajh. Simbol za nadolazeću inkvi zi ciju je bila

svastika ili kukasti krst, do bar stari okultni simbol.

Hitler je bio odabir Vatikana. Bio je određen da

pobedi.

Kada je postalo poznato da Papa Pije XI podržava

Hitlera, rimokatolički glasovi su podržali Hitlera i

doveli ga na vlast 1933. godine. Svet se suočavao s

groznom mašinerijom zvanom Treći Rajh u kojem su

rimokatolici pos -

tali gospodari.

Kao i Italija,

Ne mačka je 1933.

godine potpisala

kon kordat s Vati -

86

ka nom u Rimu. Pot pis nik konkordata bio je kardinal

Pa čeli (kasnije je pos tao Papa Pije XII, “Hitlerov

papa”, u sredini donje slike). Godine 1933, on je bio

vatikanski sekretar države. Drugi s leva na donjoj slici

je Franc fon Papen, opaki nacista i veran rimokatolik

koji je bio Hitlerov glavni diplomata i vatikanski

agent koji je pomagao da Hitlera dovedu na vlast.

Fon Papen se hvalio svetu: “Treći Rajh je prva sila

koja ne samo da prepoznaje, već stavlja u praksu

visoka načela pap stva.” (Na slici skroz desno je

manje poznati vatikanski prelat Montini koji je kasnije

postao Papa Pavle VI.)

Španija je postala treći front. Tri španska predsednika,

Niceto Alkala Zamera, Manuel Azana i Huan

Negrin (svi jezuitski trenirani) su tražili usvajanje pet

zakona, koji su bili usvojeni da bi se sprečio uticaj

Vatikana u republici Španiji (to je bio rezultat otkri-

87

Potpisivanje konkordata u Nemačkoj pred Drugi svetski rat.

vanja tela beba ispod samostana, vidi stranu 18). Do -

neti su zakoni:

- Rimokatolička imovina mora biti nacionalizovana,

- Sve rimokatoličke crkve moraju biti oporezovane,

- Škole više neće biti u rukama rimokatoličkih

sveš tenika,

- Sve škole, samostani, manastiri moraju biti pod

kontrolom države Španije,

- Treba priznati ne-katoličke religije.

Time je započet krvavi rat protiv Vatikana. Papa je

unajmio nekoliko divizija muslimanskih najamnika

da se bore pod komandom Franka (koji je bio dobar

mason) i da ubijaju rimokatolike, Jevreje i protestante

koji su mu se odupirali.

Zbog velikog broja komunista koji su podupirali

republiku, svet je bio zaveden da veruje da je sve to

bila komunistič ka revolucija. To se dogodilo zahvaljujući

vatikanskom kontrolisanom novinarstvu koji

je prikrivao istinu.

Papa je ekskomunicirao poglavare španske republike

i proglasio duhovni rat između Svete stolice i

Madrida.

Frankova vlada je priznata 3. avgusta 1937. od

strane Vati kana, 20 meseci pre kraja građanskog rata.

88

General Franko je na kraju postao rimokatolički diktator

Španije.

I tako su jezuiti imali vođe za njihova tri fronta. Ti

Krv je bila spremna da poteče širom sveta u

novom svetom ratu. Inkvizicija je u bila na pomolu.

Nemački katolici, pod naredbom Vatikana, započeli

su ud ruživanje s protestantskim crkvama. To je

bio ključ da se iz vede plan koji će uticati na razmišljanje

Jevreja tokom decenija. Ti rimokatolici, koji su

bili pod zakletvom, teško su radili da zadobiju poverenje

protestantskih sveštenika i njihovih članova

crkve. A kad su anti-jevrejska zverstva započela, ti

katolički agenti koji su se pravili da su protestanti,

javno su optuživali Jevreje i prijavljivali ih Gestapou

koji ih je vodio u logore smrti.

I tako, čak i danas, mnogi Jevreji veruju da su ih

upravo protestanti prijavljivali.

hiljadu Jevreja, koji su se preobratili u rimokatolicizam,

i sakrio ih pod brda Vatikana tokom trajanje

89

svetu da su upravo oni ti koji su štitili Jevreje od

Hitlera.

Dok je Nemačka bila zaposlena gradeći ratnu

mašineriju, jezuiti su bili zaposleni u raznim državama

pripremajući teren za Hitlerovu nadolazeću invaziju.

Jezuiti su gradili Petu kolonu u Francuskoj, Belgiji,

itd. (Peta kolona je tajna vojska u nekoj državi koja je

spremna da baci oružje i učini sve što može da

pomogne neprijatelju da okupira njihovu vlastitu

zemlju.) Organizacija zvana “Katolička akcija” je u

tim zemljama bila Peta kolona.

U Belgiji su jezuitski sveštenici Pikard, Arendt i

Foukalt propovedali Hitlerov fašistički program nazivajući

to “duhovnom obnovom”.

Na taj način su pripremali put nemačkim tenkovima.

U Francuskoj je Katolička akcija postala Peta kolona

radeći pod imenom “Nacionalna katolička federacija”.

Jezuiti su rekli katolicima da je papa na strani

Hitlera i tako su oni bili spremni da služe katoličkoj

nacističkoj armiji u pravo vreme. Kad je Francuska

bila napadnuta nemačkim tenkovima, pala je za oko

30 dana, zahvaljujući Katoličkoj akciji.

90

U Americi je jezuitski sveštenik Koflin (Coughlin)

sakupio preko 20 miliona sledbenika putem radija.

On je izjavljivao: “Nemački rat je borba za hrišćanstvo.”

Takođe je brinuo o tajnim grupama komandosa u

glav nim urbanim centrima, vođen metodama sinova

Lojole i treniran od strane nacističkih agenata.

Papa Pije XI je umro 10. februara 1939. godine. To

je bila još jedna misteriozna smrt. Na vlast je došao

papa Pije XII koji se molio za pobedu nacista.

Hitler je započeo razorne napade u Evropi i Drugi

svetski rat je eksplodirao. Nemačka, Italija i Japan su

ratovali protiv ostatka sveta, milioni su ubijeni, ranjeni

i osakaćeni. Rat je trajao šest dugih, krvavih godina.

Jedan od najvećih Hitlerovih vojnih izvora informacija

došao je kroz Vatikan - kroz rimokatoličke

ispovedaonice ši rom sveta.

Nemačka tajna služba ili Gestapo bio je utemeljen

od strane Henriha Himlera (Heinrich Himmler),

prema načelima jezuitskog reda. Hitler je rekao svojim

prijateljima: “Vidim Himlera kao našeg Ignacija

Lojolu.”

91

Mnogi rimokatolički sveštenici obukli su crne uniforme

tajne službe. Jezuitski sveštenik Himler (ujak

Henriha Him lera) bio je jedan od glavnih oficira.

Otprilike 6,5 miliona Jevreja je pretrpelo progon i

smrt. Inkvizicija je bila u punom zamahu.

U Jugoslaviji, članovi pravoslavne crkve (zvani

Srbi), bili su ubijani od strane groznih “ustaša” -

katoličke grupe vođene od strane jezuita. Strašna

mučenja i masakri, koji su se vršili nad žrtvama, bili

su neopisivi. Mnogi sveštenici su bili članovi katolič -

ke ustaške brigade za likvidaciju. Posle rata, ustaša

Andrija Artuković je pobegao u Ameriku poslije ubistva

skoro milion ljudi (većinom članova pravoslavne

crkve).

92

Ustaše u akciji.

Jugoslavija je skoro uspela da dobije izručenje

Artukovića, koji bi tako platio za svoje zločine, ali

zahvaljujući rimokatoličkoj instituciji (kardinalu

Spelmanu), katolici su kontrolisali Američku imigracionu

službu i Američku obaveštajnu službu. Oni su

blokirali njegovo izručenje u Jugoslaviju.

Gazda, papa Pije XII je bio vrlo zadovoljan. Ti

neprijatelji Vatikana su plaćali strašnu cenu za nepokoravanje

njegovom veličanstvu.

U Vatikanu je kardinal Avgustin Bea dao pregled

događaja koji su se dešavali pre, tokom i posle Dru -

gog svetskog rata. Kako je rat završavao, Sovjetska

armija (kojoj je oružje nabavljala Amerika) je udarila

s istoka, dok su Saveznici zauzimali Nemačku, uniš -

tavajući Hitlerovu vojsku.

U odgovoru na tajnu Hitlerovu molbu, general

Franko je poslao svoju poznatu Plavu Armiju, načinjenu

većinom od baskijskih vojnika, u Nemačku.

Cela divizija je bila prebačena vozom kroz savezničke

linije. Na sebi je imao vatikansku zastavu. Savez ni -

cima je bilo rečeno da je to bila misija da se spasu

opatice, sveštenici i redovnici.

Plava Armija se borila s Nemcima braneći Berlin.

Kad je Adolf Hitler video da će izgubiti, učinio je

samoubistvo i admiral Karl Doenitz (dobar rimoka-

93

tolik) je preuzeo vođstvo nad nacističkom Nemač -

kom.

Umesto da se Plava Armija vrati u Španiju, kako su

nacisti obećali, admiral Doenitz je stavio nemačko

zlato na taj voz i poslao ga u Švajcarsku da bude

pohranjeno u švajcarskoj banci za Vatikan.

Plava Armija je bila prevarena. Većina preživelih su

završili u ruskim zatvorima. Amerikancima je bilo

rečeno da je taj voz, koji je prolazio kroz njihove linije,

potrepštine za ranjenike. Kad su videli papske

zastave, voz je prolazio bez inspekcije.

Nekoliko spašenih ljudi Plave Armije, koji su se

vratili nazad u Španiju, bili su ili ubijeni ili stavljeni u

ludnice da se osigura da prava istina o nemačkom

zlatu bude sakrivena od sveta. Ali, posebni oficiri

Plave Armije, koji su bili deo zavere, vratili su se u

slavi i bili dobro nagrađeni za njihov trud.

Nemačka je kapitulirala 9. maja 1945. Evropa je

bila u ruševinama. Jezuiti su uvek bili spremni za

preokret, uvek postavljajući mere opreza u slučaju

gubitka Drugog svetskog rata, a to su:

1. Učiniti da svako veruje da Vatikan nije imao

ništa s ratom, i s vremenom uveriti svet da se holokaust

nikad nije dogodio.

94

2. Biti siguran da su pobunjenički sveštenici, opatice

i redovnici, koji su bili protiv Vatikana, uništeni u

koncentracionim logorima, a prikazati svetu da su i

sledbenici pape bili progonjeni.

3. Naredili su određenim katoličkim porodicama i

njihovim sveštenicima da štite neke Jevreje u njihovim

kućama, tako da u budućnosti to ispadne kao

dobar javni materijal za filmove, knjige, itd. Treba

napomenuti da su ti Jevreji već bili obraćeni u katolicizam.

4. Staviti novu masku na lice tokom Drugog vatikanskog

koncila.

5. Uspostaviti komunističkog papu iza gvozdene

zavese da se bi se ugodilo komunistima i da bi se

pokušali preobratiti na katoličanstvo... da se tako

ispuni “proročanstvo Fatime” (o kojem ću uskoro

nešto više reći) u koje je papa Pije XII bio duboko

uključen.

Na dan Hitlerove smrti španske novine su objavile:

“Adolf Hitler, sin katoličke crkve, umro je braneći

hrišćanstvo. Ne mogu se naći prave reči kojima bi

se oplakala njegova smrt, kad je toliko ljudi uzvisivalo

njegov život. Preko njegovih smrtnih ostataka

ostaje njegova pobednička, moralna figura. Palmom

mučenika, Bog je dao Hitleru lovorov venac pobede.”

95

Taj posmrtni govor nacističkom šefu, izazivanje

pobedničkih saveznika, bilo je izrečeno od same

“Svete stolice”, za maskirano Frankovim novinarstvom.

To je bilo službeno sa op štenje Vatikana kroz

Madrid.

Da li se katolička crkva izvinila svetu ili Jevrejima

za ova zverstva? Naravno da ne! I nikad neće. Ona

još uvek mrzi Jevreje. Vatikan će prihvatiti Jevreje tek

kada Izrael dozvoli da Vatikan kontroliše Jerusalim.

Ako Amerika ikad potpiše konkordat s Vatikanom,

katolicizam će biti jedina priznata religija u Americi i

slike iz proš losti će biti ponovljene s američkim narodom

i njegovom decom. Pregovori o potpisivaju

konkordata su upravo na putu tako da bi konkordat

uskoro trebao da bude prihvaćen.

Religijska mašinerija današnjice je vrlo, vrlo stara.

Počela je upravo nakon Nojevog potopa. Nimrod i

njegova majka Semiramida su proizveli okultnu religiju

u gradu Vavilonu koja se proširila celim svetom.

Nimrod je oženio svoju majku i posle njegove

smrti, Semiramida je tvrdila da je on postao bog

sunca, “Val”. Neka imena koje su mu nadenuli su

bila: Sol, Tamuz, itd. Taj sistem je nju učinio boginjom.

Semiramida je takođe tokom vekova dobila

96

razna imena kao: Izis (u Egiptu), Venera i Kraljica

Neba. Isto kao i religijski sistem današnjice, to je bilo

povezano sa politikom širom sveta.

Kada sam bio pod jezuitskom zakletvom, rečeno

mi je da će tajni znak biti dat jezuitima širom sveta

kad ekumenski pokret uspešno izbriše protestantizam

u pripremi put za potpisivanje konkordata između

Vatikana i Amerike. Taj znak će biti kad predsednik

Amerika bude davao zakletvu okrenut prema

obelisku. Prvi put u američkoj istoriji, zakletva u

predsedničkoj ceremoniji je bila preseljena na Za -

97

Predsednik Regan polaže

predsedničku zakletvu u

Vašingtonu okrenut

prema obelisku.

padnu stranu Kapitola u vreme predsednika Re gana

koji je prilikom zaklet ve bio okrenut prema tom

vašingtonskom spomeniku. To se je desilo 20. januara

1981 (slika na prethodnoj strani). Da li je predsednik

bio svestan toga? Ne znamo.

Nakon Drugog svetskog rata, papa Pije XII je

odbio da prihvati vatikansko drugo dete.

Komunizam je bio odbačen. Papa Jovan XXII je

došao na vlast i organizovao Drugi vatikanski koncil,

98

Obelisk je stub sa četiri strane okrenute prema četiri kraja zemlje,

na čijem vrhu se nalazi piramida. On predstavlja kombinaciju

religijske i sve tovne globalne moći. Postoji u Egiptu, Vašingtonu i

Vatikanu. Za jezuite, masone i druge pripadnike tajnih društava

predstavlja simbol jedne svetske vlade. Obelisk je okultni simbol i

predstavlja boga sunca Vala. On takođe predstavlja simbol plodnosti,

odnosno falusni simbol (simbol muškog polnog organa).

čije su odluke skoro potpuno uništile sve druge religije

u Americi i Evropi, pobeđujući kroz ljubav i

poljupce.

Papa Jovan XXIII je podupirao svog favorita u

zapadnoj hemisferi. U pitanju je Fidel Kastro, šampion

gaženih masa, verni katolik i dobro istreniran

jezuita pod zakletvom. Teško onome ko bi se sukobio

s Fidelom. Šefovi su ga potpuno podupirali uk -

ljučujući i ljubljenog papu iz Poljske.

Kju Kluks Klan (KKK) je formiran od strane

rimokatolič kih konfederacijskih ratnih oficira posle

građanskog rata u Americi. Vođeni jezuitima, jačali su

99

Fidel

Kastro i

papa

Jovan

Pavle II

iz dana u dan. Ova grana masonerije uspostavljena je

iz tri glavna razloga:

1. KKK je nazivao sebe protestanskom organizacijom

i tvrdio je da mrzi Jevreje, katolike i crnce, što

je uništavalo ugled protestanata u Americi.

2. KKK zbijaju katoličke redove u Americi stvarajući

osećaj ugroženosti.

3. Utiče se da crnci postanu sumnjičavi prema protestantima,

koji su tada bili najbrojniji u Americi, i

time ih vodi u ruke Rimske crkve.

Kju Kluks Klan je još jedno remek delo jezuita.

I tako, tokom poslednjih 1600 godina, uništen je

veliki procenat religioznih ljudi kroz Rimokatoličku

instituciju. Milioni iskrenih katolika i ostalih je umrlo

u Prvom i Drugom svetskom ratu. Zbog čega? Samo

zato da bi se ostvarila još veća vlast Rimske crkve.

Oni igraju igru, a milioni ljudi umiru zbog toga.

Americi, je ništa više nego Katolička akcija vođena

od strane jezuita. Koliko god da neverovatno zvuči,

neki Jevreji koji su obraćeni u katolicizam, su se u

stvari pridružili Američkoj nacis tič koj partiji

(American Nazy Party).

strane krstaša i papskih brigada, ustaša, koji su se sad

100

priklonili novom komunističkom papi i sad su u njegovom

stadu. I oni su takođe bili izdani.

njihovim najljućim neprijateljem, Vatikanom, koji ih

je klao u prošlosti i skoro potpuno istrebio.

da su igrali u rukama jezuita.

XII bio mason. Nikad neće poverovati da su i oni

takođe bili kontrolisani sa vrha od strane Crnog

Pape.

101

Brošura sa programom Američke nacističke partije (slika levo) i

znak ove organizacije na jednom američkom autoputu (slika

desno).

sada vole papu.

grana rimokatoličke institucije - siledžije u rukama

Rimske crkve.

dani kroz lukavu prezentaciju obožavanja Vala, za -

mas kirano da izgleda slično hrišćanstvu. Njihove pa -

pe su samo ljudi. Njihovi sveštenici i opatice su samo

ljudi, a Vatikan je samo hram demona, vodeći milione

ljudi u pakao i dajući im lažno jevanđelje, lažnog

Mesiju i lažnog duha. Neka im Bog pomogne da

imaju snage da izađu iz nje.

102

Događaj koji ću opisati desio se u malom selu, koje

je smešteno u brdima jednog od Kanarskih ostrva,

na jugozapadu Španije. Ovo, nekad srećno selo,

postalo je neobično tiho preko noći. Narod bi

šaputao čim zađe sunce. Niko više nije izlazio u

noćnim satima i uveče se više nije čula pesma. Strah

je stegao srca seljana. Radnje i trgovine su zatvarali u

rano popodne. Sused je susedu govorio: “Dođi sutra,

bolje sad požuri kući, već je skoro mrak”. Zlo je

došlo u selo. Čak su i životinje bile preplašene.

Neobični, vanzemaljski glasovi, čuli su se iz kuće

udovice Karmen Montez, veoma odane kćeri

rimokatolicizma. Kar menine noći su se pretvorile u

noći užasa. Kroz šapat, seljani su se pitali da li mrtvi

zaista hodaju ovim usamljenim ulicama. Karmen je

upalila sveću i počela da se moli devici Mariji da se

noćas ova užasna sila ne vrati. Međutim, srce je počelo

da joj lupa, a znoj da izbija na čelo. Kada se

okrenula, osetila je hladnoću po kičmi. Mogla je čuti

103

Sila

kako se ulazna vrata polako otvaraju. Ta ista vrata je

ona pažljivo zaključala pre zalaska sunca. Sila se vratila.

“Sveta majko!” - uzviknula je Karmen - “Ja čujem

lance kako se vuku po podu!”

Karmen je već posetila svog sveštenika i tražila

pomoć. Ispričala mu je kako je bilo užasno to što je

doživela u svojoj kući, kako se čulo urlanje i vrišta nje

u mraku.

“Mi verujemo” - odgovorio je sveštenik - “da je

ovo urla nje mučenje vaše rodbine u čistilištu. Oni

traže da se održi više misa i da se upali više sveća, da

bi se olakšalo njihovo mučenje. Oni osećaju agoniju

svojih patnji. Vi im možete pomoći da se to zaustavi.”

“Ah, oče!” - nastavila je Karmen - “mi smo veoma

siromašni, možete li da nas razumete? Ja ću nastojati...

oče!”

Mnogo misa je bilo održano, ali to nije prestalo,

već je postajalo svakim danom sve gore i gore. Cela

porodica je bila prestrašena, osim Margarete, koja je

spokojno sedela u svojoj sobi i molila krunicu.

Margareta je studirala da postane karmelićanka

(katolički red koji sebe naziva “braća blažene device

Marije”).

104

Ali, vratimo se nekoliko godina unazad, kada, u

stvari, ove noći užasa počinju. Karmen Montez je

imala trinaestogodiš nju ćerku koja je patila od nekontrolisanih

epileptičkih napada. Doktori su joj rekli da

nema leka za malu Margaretu. Karmen je odvela dete

u jedno od svetilišta device Marije i dala zavet da će,

ako sveta devica izleči njeno dete, nastojati da mala

Margareta postane opatica u karmelićanskom redu.

Dok se ona molila kipu device Marije, na Margaretu

je sišla neka čudna sila. Napadi su potpuno prestali.

Doktori su bili zapanjeni. Mala Margareta se opora -

vila. To je bilo zaista čudo izlečenja i Karmen je za to

dala slavu devici Mariji.

Toga dana kada je Karmen htela da obuče

Margareti novu smeđu karmelićansku haljinu, da bi

videla kako joj stoji, neka sila ju je snažno udarila,

slično divljem orkanu. Ta sila je rušila sve po kući.

Seoski sveštenik je bio u nevolji zbog ne-katolika u

selu koji su znali za nevolje Karmen Montez. On je

očajno želeo da se desi čudo kako bi se pokazala sila

njegove crkve i oslabili ne-katolici. Stoga je pozvao

svoju biskupiju i molio da neko dođe i pomiluje duše

mrtvih iz čistilišta, da bi napustili Karmeninu kuću.

Ja sam određen da mu pomognem. Sve sam prip -

remio za isterivanje duhova - egzorcizam, kroz pos -

većenje hostije, održavši prikladnu misu.

105

Jednog dana, tokom isterivanja duhova - egzorcizma,

kao da se bes pakla oslobodio u kući Karmen

Montez i ta sila je počela bivati sve jača i jača.

“Ja ne mogu opstati ovde” - vikala je Margareta.

“Pomozite nam!” - tražila je majka.

Sve se to događalo dok je lokalni sveštenik bio

pred njihovim vratima. On je bio upozoren da me

pričeka, jer su me zamolili da mu pomognem, pošto

sam kao jezuita bio obučavan za egzorcizam -

isterivanje duhova i sve ostalo što je u vezi s tim.

Međutim, pošto su sveštenika molili da im što pre

pomogne, otišao je sam bez mene. Pokušavao je da

otvori vrata, ali čim je dohvatio kvaku, nešto je zapelo.

Vrata su se zatim digla u vazduh i sila ga je uvukla

kroz otvor za vrata u kuću. Zatim su se vrata

zalupila, a oni napolju su čuli vrisak svog sveštenika.

Kada sam stigao u selo, umesto da nađem

sveštenika, sreo sam njegovog pomoćnika. Pitao sam

ga gde je sveštenik.

“Upravo je otišao napred i čeka na nas, oče Ri -

vera!”

“Ne sviđa mi se to. Trebalo je da me sačeka ovde”

- rekao sam.

Procesija je krenula od crkve do kuće Karmen

Montez. Kada je narod video kako nosimo svete

predmete rimske crkve u obliku krsta, ceo saobraćaj

106

je stao u strahopoštova nju. Znali su da je ili neko

umro, ili je to zbog isterivanja duhova. Narod je izašao

iz svojih automobila i kleknuo. Prekrstili su se,

pošto su verovali da sam Isus Hrist prolazi ispred

njih u obliku tog malog predmeta (hostije). Bojali su

se da ne uvrede hostiju - Boga, sveštenike ili svoju

crkvu.

“Gde je sveštenik?” - pitao sam.

“On je unutra” - reče pomoćnik.

“Daj mi odmah svetu vodu!”

U međuvremenu, kuhinjsko suđe je letelo napolje

kroz razbijene prozore. Čuo se glas:

“Bože, pomozi nam, Sveta Majko!”.

“Idemo unutra” - rekoh.

“Ja se bojim, oče!” - reče pomoćnik.

“Ne brini, samo me sledi.”

“Oče Rivera, gledajte! Vrata se otvaraju!” - primeti

pomoćnik.

Sveštenik je izleteo napolje naglavačke obliven

krvlju.

“Da li je mrtav? Sveta majko Božja! On je mrtav,

razrezan na komade, kao da ga je neko britvom

razrezao. Vi ne smete ući!” - vikao je pomoćnik u

strahu.

“Ja moram!” - odvratio sam.

“I vi ćete biti ubijeni!”

107

Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor

vrata uvukla u kuću. Narod je prestrašeno govorio da

sam otišao u smrt. Počeo sam da se vrtim kao čigra,

do plafona. Neko je svukao s mene svu odeću i

iscepao je na komade. Unutrašnja scena je bila užasna,

prava noćna mora. Ćerke Karmen Montez su bile

čas na podu, čas su letele po vazduhu velikom brzinom,

povraćajući neku zelenu materiju. Međutim,

sila čak ni u svom punom besu nikada nije došla blizu

Margarete. Čuo sam i vrisak i smeh. Divlji vetar je

lomio, nosio nameštaj i stvari svuda po sobi. Stolice

su se raspadale.

Konačno sam pao na pod koji je bio pokriven

penom i zelenom sluzi. Kada sam pokušao da bla -

goslovim kuću svetom vodom, Margaretina tetka je

iznenada vrisnula:

- “Oče, vi nemate krst”.

Istegnula se preko poda i zgrabila neke makaze, te

je oblikovala krst od njih. Sila je odmah prešla u

drugu sobu. U tom trenutku su svi moji pomagači

ušli kroz prednja vrata. Zgrabio sam krst i započeo

latinsku molitvu. Tek što sam se počeo moliti, devoj -

ke su pale na pod. Čula se galama, vrisak i smeh. Ja

sam onda uzeo hostiju - “Božji kolačić”, i dao prvo

Margareti, pošto je ona bila centar sve ove aktivnosti.

Potom sam svim prisutnima podelio hostiju.

108

Glasovi su polako iš čezavali. Najzad je “sila” otišla.

Kuća je nakon svega izgledala kao klanica.

Da li su to zaista bile duše mrtvih? Ne! To su bili

de moni. Da li su hostija i krst stvarno isterali tu

“silu”? Ne! To je sve bio demonski mudri plan da bi

narod sve više i više verovao svojim sveštenicima za

zaštitu, a to će ih koštati njihovih ži vo ta.

Pobunjeni anđeli ili demoni postali su armija zlih

duhova. Oni su sposobni, lukavi, inteligentni i moćni.

Da bismo bolje razumeli njihovo delovanje, potrebno

je da se vratimo u prošlost.

Demonski cilj je da se razvije okultni religiozni sistem

i da se kroz njega kontroliše svet - sistem u koji

će narod verovati, ubijati za njega i čak biti voljan i

umreti za njega. Da bi predstavili svoj sotonski sistem

svetu, demoni su upotrebili dvoje ljudi u Va -

vilonu: Semiramidu i Nimroda. Semiramida se udala

za Nimroda, svog rođenog sina. Prvi grad građen

nakon Potopa je bio Vavilon. Demoni su u njemu

podigli svoje predstavništvo ili predsedništvo. Semi -

ramida je bila kraljica Vavilona, a Nimrod je vodio

narod u pobuni protiv Boga.

Demoni su tu postavili temelj za svoju religioznu

mašinu, kojom će suzbijati Božji rad i poslati milione

naivnih ljudi u smrt i večnu propast.

109

Evo kako je to postignuto kroz Semiramidu. Ona

je bila moćna i vrlo lepa veštica, potpuno predana

demonima. Oni su joj davali mnoge ideje.

Semiramida je podsticala čovečanstvo na pobunu

protiv Božjeg zakona ženidbe. Ona je osnovala celibat,

koji je bio religiozni pokrivač preljubočinstva,

bluda, homoseksualizma, sodomizma i lezbejstva.

Odatle potiče rimokatolički celibat. Celibat navodno

čini sveštenika svetim. Danas, kao i u vreme Semi -

ramide, rimokatolici veruju da je sakrament svetog

reda - celibat, viši nego sakrament ženidbe.

Tako demonsku tradiciju stavljaju iznad Božje

naredbe.

Opatice su bile hramske prostitutke, služeći

sveštenicima upravo kao i danas. Tada su one bile

naz vane - vestalske device. Danas su one “nevesta

Hristova”.

Ova institucija je osnovala ispovedaonicu, da bi

lakše zavirila u tajne svojih sledbenika. Narod se

bojao svojih sveš tenika, bojali su se da ne budu ucenjeni.

Demoni su voleli ovu ideju. I u budućnosti oni

će koristiti ispovedaonice da uništa vaju narode.

Smrt kroz raspeće bila je takođe jedna od demonskih

ideja. Krstovi su prvobitno bili pravljeni kao

okultni simboli i bili su obožavani u drevnom

Vavilonu i Egiptu.

110

Nimrod je bio majstor rata i čarobnjak, veštac. Pod

njegovim vođstvom se razvijala astrologija. On je

takođe utemeljio belo i crno čarobnjaštvo - magiju.

Bio je nazvan Moloh. Žrtve Molohu su bile neobične.

Tvorac Bog je uspostavio životinjske žrtve kao

simbol strahote koji greh izaziva, a Semiramida je

objavila da je boginja i zahtevala je da joj se žrtvuju

deca. Na dečja prsa je urezivan znak krsta i vađeno

im je srce. Semiramida je bila utelovljenje zla. Jedan

od Nojevih sinova, Šem (Sim), Božji patrijarh, koji je

živeo u to vreme, ubio je Nimroda, i tako učinio kraj

ovoj okultnoj praksi.

Ali, narod je plakao za Nimrodom. Njihov heroj je

bio mrtav. Demoni su upotrebili Nimrodovu smrt u

svoju korist. Semiramida je proglasila Nimroda za

111

Različiti oblici krsta koji su korišćeni tokom istorije.

boga i nazvala ga je “Val” - bog Sunca, dok je za sebe

uzela simbol meseca. Zah tevala je da mesec bude

obožavan. Onda je zatrudnela, tvrde ći da je još devica.

Rodila je sina i prozvala ga Tamuz, govo reći

svakome da je došlo do reinkarnacije Nimroda.

Semi ramida je tvrdila da se duh božji inkarnirao u

njoj kao majci. Ona je tvrdila za sebe da je božanska

devica - majka, tako da se njen kip na kojem drži

malog sina - boga, pojavio svuda. Semiramida je

tvrdila da je Tamuz njihov spasitelj. Ovo će demoni

koristiti i u budućnosti, da zavedu milione.

Istorija govori da su se izmišljotine o Nimrodu i

Tamuzu proširile po svetu. Tako su izmišljotine

postale popularne u religiji, kao i u mitologiji. Bogovi

i boginje su bili predmet snova i nade. Sve se na tome

temeljilo.

Semiramida je postala poznata kao “kraljica neba”,

a danas je nazvana “devica Marija”. Kroz istoriju se

pokazivala u različitim mestima, uzimajući različite

likove. To je demonska reinkarnacija Semiramide u

svoj svojoj punini. Svaka zemlja ima svog vlastitog

sveca ili devicu. Pored ovoga, demoni s vremena na

vreme koriste i silu. Ta se sila često iskazuje kroz

lažna čuda. Oni vešto iznose laž, prilagodivši je raznim

narodima.

112

Imaju li demoni silu da učine da se kip miče, a slika

progovori? Da, oni su to činili u prošlosti i oni će

slično raditi i u budućnosti. Ovakva čuda će zavesti

narode i uništiti njihove duše zauvek.

Ovakve vizije i pojave su se ukazivale u paganskim

religijama, kao i u rimokatolicizmu pod imenima

Venera, Dijana, Esis, Madona, Gospa Fatimska,

Majka božja Bistrička, i tako dalje, a posebno u

vreme kako se približava kraj ovakvog sveta. Ova

čuda se koriste kao pokretačka snaga isto kao i u

ranija vremena. Vizija Fatime je jedan snažan politički

trik - postavljen od Rimske crkve. Izneto je jedno

lažno proroštvo, u kojem je devica Marija rekla svojim

sledbenicima da će, ako se budu molili za mir,

Rusija biti obraćena u rimokatolicizam.

U Bibliji piše da je Bog podigao jedan narod da

bude svetlo onima koji se nalaze u demonskom

mraku. Taj narod je trebao da predstavi drugim narodima

karakter pravog Boga. To je bio izrailjski ili

jevrejski narod. Oni su bili robovi u Egiptu 400 godi -

na. Obožavanje sunca je bila religija te zem lje. Kas -

nije, i vavilonskim bogovima su data egipatska imena.

U egipatskim hramovima su sveštenici praktikovali

“transupstanciju” - pretvaranje. Tvrdili su da imaju

magičnu silu s kojom mogu da pretvore svog velikog

boga Sunca Ozirisa u hostiju - oblatnu ili okrugli

113

kolačić, da bi ga onda u religioznom ritualu jeli i

hranili svoje duše.

Bog je podigao Mojsija da izvede izrailjski narod iz

Egipta, što dalje od ovog smrtonosnog religioznog

sistema i okultizma. Kada je faraon odbio da pusti

narod, Bog je pustio velika zla na Egipat i na taj način

omogućio Izrailjcima da izađu. Bog je zatim razdvojio

Crveno more i kada su Izrailjci prošli, more se

zatvorilo i faraonova armija je bila uništena. Ko -

načno, Bog je dao Mojsiju Deset zapovesti na planini

Sinaj.*

Kada je Mojsije umro, Bog je izabrao Isusa Navina

da Izrailjce vodi u Hanan - Obećanu zemlju.

Stanovnici Hanana su bili takođe duboko uvučeni

u okultizam. Bog je naredio Isusu Navinu da uništi

paganske kultove, lažne bogove i njihove

obožavaoce. Demonska izopačenost Vavilona proširila

se u Hanan, tako da su i Hananci imali jednog od

bogova koji se zvao Moloh, što je inače bilo drugo

ime za Nimroda. Njemu su žrtvovali decu, tako što

su ih spaljivali na oltarima. Izrailjci nisu u potpunosti

poslušali Boga. Tako su i oni počeli malo po malo

da služe tim njihovim bogovima. Zbog neverstva,

114

* Za više informacija o naučnoj autentičnosti Biblije pogledati

knjigu “Nauka i problem smrti”, Miroljub Petrović, uzdavač Me -

tafizika, Beograd.

Bog je često dozvo ljavao da Izrailjci budu zarobljeni

i okupirani, dok se ne bi obratili i pokajali za svoje

grehe.

Prevareni kroz okultizam, Jevreji su se sve više

udaljavali od Boga. Narod je postepeno bio zaveden

lažnim religioz nim sistemom, isto kao i u vreme Se -

miramide.

Demoni su uticali da se napišu takozvane “apo -

krifne knjige” i da se ubace u Bibliju. Time su želeli

da unište ili umanje vrednost Biblije. Na saboru

rimokatoličke crkve u Trentu 1546. godine, apo krif ni

spisi su odobreni kao da su nadahnuti od Boga. Iz

knji ge o Makabejcima, jedne od apokrifnih knjiga, je

i proizašla zamisao o čistilištu (purgatorijumu).

Godine 1611, izabran je kralj Džejms (King James)

da ponovo prevede Bibliju, pod uticajem velikog

broja jezuita, postavljenih za članove Engleske crkve.

Ali Bog je sačuvao svoju pisanu reč, pa oni nisu bili

u stanju da je promene kako su to isplanirali.

Međutim, kroz njihov uticaj, apokrifni spisi su bili

uvršteni u prvu verziju ovog prevoda. Kada je ova

zavera bila otkrivena, biblijski religiozni ljudi su

odbacili apokrife. Danas je ponovo preštampano de -

lo iz 1611. godine, prevod koji sadrži apokrifne spise,

zahvaljujući jezuitima.

115

Demoni su bili aktivni i u ono vreme, kao i danas.

Inspirisana demonskim duhom, crkva je uskoro pos -

tavila:

- Liturgiju - maskiranu religioznu ceremoniju obli -

kovanu da nametne narodu uverenje da su njihove

religiozne vođe sveci;

- Kanonski zakon - skup religioznih pravila - ljudskih

zapovesti.

- Dogme - “istinu” Rimske crkve, pravila po kojima

se mora strogo upravljati i ponašati.

Rimska crkva je stroga u odnosu na liturgiju,

kanonski zakon i dogmu. Katolici su danas dali priv -

remenu dozvolu da se mo gu izneti nečiji vlastiti sta -

vovi, da bi stekli blagonak lonost unutar ekumenskog

i harizmatskog pokreta. Međutim, oni zauvek prok -

linju sve koji im se suprostave ili izmene srž njihovog

učenja.

Isus je Mariju oslovljavao s titulom “žena”. Sirota

Marija nikada nije ni sanjala da će u vekovima koji

idu, milioni biti ubijani u njeno ime, kao i da će je

demoni povezivati sa Semiramidom i nazivati kraljicom

neba.

Da kažem još nešto o krstu, koji se smatra hrišćanskim

simbolom. Krst kao sredstvo smrti zamišljen je

još u Vavi lo nu, vešto isplaniran kroz Semiramidu, u

čast Tamuzu. Iz vor no je krst bio oblikovan i zamiš -

116

simbol je postajao sve više izopačen.

U rimskom sistemu, ljudske žrtve su bile razapinjane

na krst ne samo da bi ispaštale zbog svog zločina,

nego je to takođe bilo i žrtvovanje njihovim

paganskim bogovima. Krst kao simbol nikada nije

bio hrišćanski.

Demoni su podigli i svog šampiona, Ignacija Lo -

jolu, da ubija duhovno probuđene i sve one koji su se

protivili uče nju Rimske crkve. “Sveti ured” je us -

postavio i pustio u pokret paklenu mašinu inkvi zicije.

Za vreme ove vladavine terora, 68 miliona ljudi je

bilo mučeno i mnogi od njih su bili spaljeni na lo -

mači. “Sveti ured” je od tada do danas samo menjao

planove muče nja i načine progonstva. Nikada nije

prestao da funkcioniše.

Za vreme Drugog svetskog rata, šest miliona

Jevreja je bilo ubijeno za “veliku slavu Božju”. Sistem

se nije promenio. Čak i dan danas “Sveti ured”

pobuđuje strasti kao nikada ra ni je. Papa Jovan Pavle

II je dao nalog za lokalna sudska sedišta koja bi bila

uspostavljena u lokalnim rimokatoličkim crkvama po

čitavom svetu.

117

Lojola je komunicirao sa duhovima tame, tražeći

savet, kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organizaciju.

Ti zli duhovi su u stvari demoni, pobu njeni

anđeli. Nadahnjujući svojom silom Lojolin um,

demoni su ga nazvali anđelom svetla.

Zbog svoje neobične aktivnosti, Lojola je bio

uhapšen od strane dominikanskih redovnika, koji su

bili najmoćniji i najuticajniji u španskoj inkviziciji.

Zahvaljujući samim demonima, on je bio pošteđen

svoje sopstvene inkvizicije.

Ignacije Lojola je otišao prvo kod pape i predložio

mu koncept za novi red sveštenika nazvan

“Udruženje Isusovo” ili “jezuiti”, čija je namera bila

da služi njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao,

a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvijao

svoje duhovne vežbe, kako bi ih doveo u

duhovno savršenstvo. Kroz sistematsku meditaciju,

molitvu, pos matranje, dočaravanje i iluminaciju,

Lojola je padao u trans, zanos. Čak je bio viđen kako

lebdi iznad poda.

Danas postoji mnogo jezuita i svi su potpuno pod

uticajem demonske sile, uključujući i mene samoga

dok sam bio jezuita. Demoni su izgradili svoju elitu,

jezuitski red, da bi ih u slepoj poslušnosti, u svemu

sledili. Lojola je izgrađivao svo ja shvatanja iz nauke

drevne Grčke, iz okultizma i iz prirodnih nauka. On

118

je želeo da njegovi sveštenici postanu inteli gencija

rimokatoličkog religioznog reda. Lojola se koristio

filozofijom, logikom, psihijatrijom, psihoanalizom,

psihote ra pijom, psihologijom, parapsihologijom,

hipnozom, tele pa tijom. Sve se ovo danas smatra

područjima nauke.

Transcedentalna meditacija je bila korišćena u

samostanima kao glavna disciplina, kroz koncentrisanje

i ponavljanje imena svetaca i device Marije,

što je poteklo od Semiramide, ili kroz izricanje molitava

ovim svecima i njihovog slavljenja. Ovi ljudi su

na taj način privlačili demone. Dobar primer za to je

danas transcedentalna meditacija, gde je mantra zap -

ravo ime jednog moćnog demona Indije. Po nav lja -

njem demonskog imena, oni ga dozivaju, i konačno,

on ih i zaposedne, pa postane njihov vođa.

Poznavanje spiritizma jezuitskim sveštenicima daje

moć da imaju kontrolu nad drugim narodima.

Ignacije Lojola je postao jedan od vođa u Rimskoj

crkvi. Postavio je svoju okultnu organizaciju Ilu mi -

nate pod pokro viteljstvo rimokatoličke institucije.

Iluminati su tada postali najvažniji ogranak jezuitskog

reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da će Ilu -

minati biti sposobni da kontrolišu svetsku ekonomiju,

internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogran -

ke okultizma i religije sveta, i da nateraju čovečanst-

119

vo da padne na kolena pred papom. Nema grupe

ljudi koja je dub lje otišla u okultizam od jezuita.

Njihovo intenzivno studiranje okultizma i njihove

aktivnosti vode ih sve bliže de mo nima. I danas rade

po čitavom svetu s ekspertima okultizma šaljući im

“svetu vodu”.

Dana 8. jula 1980. godine, papa Jovan Pavle II

kazao je da se nema šta prigovoriti okultizmu zasnovanom

na duhu afričkog kulta, kada je ono prožeto

katolicizmom. On podseća da takav kult, kada je jednom

prečišćen, može pomoći širenju jevanđelja

Hristova. Jezuiti pomažu razvoj ovakvih kultova iza

pozornice, kroz finansiranje i infiltraciju u njih.

Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili

udruženje (možda i tajno), odmah će posetiti neko

od jezuita. Tada će na ovakvo novo telo biti uticano

kroz ove inteligentne, lju bazne posetioce, koji

pomažu oblikovanju i razvoju iste. Oni u stvari deluju

u pravcu službe interesima Vatikana.

Kada se na početku nekako saznalo da je Lojola

utemeljio i uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili

drugog vernog člana po imenu Adam Vajshaupt

(Adam Weishaupt), koji je takođe bio pod zakletvom.

Imao je zadatak da se pretvara da napušta jezuitski

red, i da je on začetnik Iluminata, 1. maja 1776.

godine. Ovo je bilo učinjeno zato, da se svetu prikaže

120

da nema veze između Iluminata i rimokatoličkog sistema.

Moramo shvatiti da ovaj sistem nikada nije bio

hrišćanska crkva! Sve je u njemu imitacija. Njihov

Bog, njihov Isus, njihov Sveti Duh ne nalaze se u

Bibliji. Da ovo objasnim. Kada je Isus rekao: “Pustite

decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih

carstvo Božje” (Marko 10,14), On je pokazao svoju

ljubav prema deci. Ali, rimokatolički sveštenici go -

vore katoličkim roditeljima da je krštenje male dece

apsolutno potrebno za spasenje, jer ako dete umre

nekršteno, ono neće biti primljeno od strane Boga.

Roditeljima su nepoznate drevne demonske ceremonije

žrtvovanja male dece Valu, pri čemu su se

koristili ulje i so, i da se to sada primenjuje na njihovoj

deci, te da time izlažu svo ju nevinu decu

demonima Vavilona.

Sveštenik zahteva da načini obred kojim će navodno

isterati demonske sile iz deteta, i tako ga zaštititi.

glavu malog deteta u znaku krsta. Zatim stavlja so u

usta malog deteta, i dete je kršteno vodom. Malo dete

tada postaje član velike vavilonske religije, Vatikana.

Rimokatolici veruju da je ovim obredom dete očiš -

ćeno od urođenog greha, da je postalo Božjim detetom.

Veruju da je malo dete ponovo rođeno.

121

Sotona koristi misu (imitaciju Pashe), i to je nazvano

“sakrament svete euharistije”.

Obredna oblatna ili kolačić je nazvana “hostija”

(IHS). To je pozajmljeno od Egipćana, koji su pretvarali

oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To je

razlog zašto je hostija (kolačić) u obliku sunca. Slova

na rimokatoličkoj hostiji su ista kao i na egipatskoj

Rimska crkva je to primenila na tri slova imena

“Isus” na grč kom jeziku. Ovaj simbol su jezuiti

izabrali za svoj grb.

Ako jedan rimokatolik ne učestvuje u sakramentu

sve te euharistije, on će biti več no proklet. Katolici,

koji je du ovog drugog Isusa u obli ku sunca, ne jedu

simbolično Isusa iz Jevanđelja, već jedu Vala, boga

Sunca, simbol demona. Leglo demona - Vatikan,

uspešno baca okultnu mrežu na sve svoje članove.

Postoje dva simbola

koja najčešće koristi ova

okrutna religiozna ne -

simbol smrti, dok je dru -

pričest. To se prikazuje

kao prava služba Bogu.

122

Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu,

“kraljicu neba”, za sećanje na njenog sina Tamuza

(bog Sunca - Val). Na Tamuzovom krstu je simbol

mrtvog Isusa, a rimokatolici obožavaju ovaj religiozni

predmet i mole mu se. Krst je pravo srce okultizma,

a u Božjim očima je to prokleta stvar. “I nemoj

da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proket kao i

on, nego se gadi na njega i grozi se od njega, jer je

prokleto.” (Biblija, 5. Knjiga Mojsijeva 7,26)

Iza krsta stoje jake demonske sile, koje mu daju

ogromnu snagu, baš kao što često možemo videti u

filmovima o vampirima.

Kada sam bio uvučen u egzorcizam oko Karmen

Montez, ja sam u stvari imao posla sa demonima koji

su se prikazivali kao duše preminulih. Iz Biblije vidimo

da ako demon napusti neku neobraćenu osobu,

on će se ponovo vratiti, ali sa sedam drugih demona,

da bi mogao da kontroliše tog pojedinca.

Demoni se nalaze u pozadini krsta, i navodno ga

koriste da bi isterivali slabije demone iz rimokatolika.

Ovim se takav vernik priprema da bude potpuno

opsednut vavilonskim de monima. Demon ih tako sa

ogromnom snagom drži u rimokatoličkom sistemu.

Bilo koji krst kao religiozni simbol, ovakav ili

onakav, u jednom domu, ili samostanu, bez obzira

kakva je osoba u pitanju, utiče snažno na svakog

123

direktno, jer privlači demone. Stoga, ako neko ima

krst u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci.

Kada sam imao četrnaest godina, naša grupa iz

jezuitskog koledža posetila je Salesianski samostan u

Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima, da vidimo

kako taj red napreduje. Oni su se specijalizovali u

radu sa siročadi. Moj prijatelj i ja smo trčali po

zemljištu tog samostana i moj prijatelj je odjednom

upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku, i isto

toliko široku, i oko dva metra dugačku. Prilikom

pada se povredio, te sam ja skočio unutra da mu

pomognem da izađe.

Posegnuo sam za jednim dugačkim komadom

drveta, da bi se izvukli iz jame. Međutim, odjednom

smo se zapleli u neko smotano platno, slično velikom

čaršavu. Dok sam vukao drvo, platno se odmotavalo

i ja sam se sledio od onoga što sam video. Tamo je

bilo sedam leševa male dece. Svako od njih je imalo

tri krsta oko vrata, jedan krst na svakom dlanu i na

obe noge, a na njihovim prsima su bila dva velika

krsta.

Kasnije, jedan od dečaka koji je video ovaj nesrećni

slučaj, ispričao je to svojoj 13-ogodišnjoj sestri

koja je pohađala žensku samostansku školu. Ona je

otišla u ispovedaonicu i rekla svom svešteniku o

tome. Nedugo posle toga njeno telo je na đeno bez

124

oba uva i bez jezika. U isto vreme moj prijatelj je

tajanstveno nestao i nikada više nije bio viđen. Kada

sam čuo šta se dogodilo ovoj devojci, sav sam se

naježio od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i na

njezina prsa.

Bio sam bo lestan od straha i mislio sam da ću

umreti. Ova mala deca su bila žrtvovana Mariji na isti

način kao što su nekada deca bila žrtvovana

Semiramidi. Ništa se nije promenilo.

Krst koga su upotrebljavali na žrtvama nazivali su

“mir Hris tov” ili “Pax Christus”. Je zuiti su preuzeli

ovaj krst kao je dan izopačen de monski simbol za

obožavanje Ma rije.

Postoji jedno katoličko uče nje da je Marija trpela

isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, poš to je

“nož probio njenu du šu”. Da bi zadobili saosećanje

Marije, katolici moraju neš -

to da žrtvuju. Svako treba

da trpi za Mariju, da bi, na -

vodno, mogao da dobije

“mir Hristov”.

Ako opatica krvari rađajući

sveštenikovo dete, us -

kra ćuje joj se lečenje, tako

da bi mogla da trpi za Ma -

riju, pa ako treba, i da umre

125

za nju! Malo dete je uvek pre žrtvovanja kršteno.

Mno go puta su mala deca mučena. Jezuiti uče da se

bez žrtvovanja ne može zaraditi mir.

Dakle, ne može biti mira s Hristom ako se pret -

hodno ne žrtvuje Mariji. Oni kažu da će Marija izba -

vi ti osobu koja trpi za njenog sina, i načiniti mir s

njime. To je razlog zbog kojeg se stavlja takav znak u

obliku krsta.

Ovakvo učenje je potpuno okultističko i suprotno

Bibliji, tako da možemo videti da je rimokatolička

Marija, ustvari, niko drugi nego Semiramida.

Dok sam još bio jezuitski sveštenik posetio sam

Lurd u Francuskoj i video mnoga demonska čuda

izlečenja. Na vodno izlečeni ljudi su davali svu slavu

devici Mariji. Mnoštvo je odlazilo diveći se, ne znajući

da demonski duhovi mogu takođe da čine čuda.

Sa ekumensko-harizmatskim pokretom privlače se

drugi ne-katolici u Vatikan. Danas ta sila može biti

vidljiva, može da deluje kroz popularne nove

sveštenike, koji održavaju sastanke iscelenja. Is -

celjenje se događa dok u pozadini stoji idol: bo -

gorodica, zapravo Semiramida koja drži boga Sunca

u svom naručju. U harizmatskom zanosu sveštenici

drže Vala uzdignutog u simbolu okultizma - krstu.

Videli smo da je njihov Isus - Tamuz, njihova

Marija - Se miramida, dok je njihova hostija preuzeta

126

od Egipćana i predstavlja boga Sunca, a katolički krst

- srce okultizma.

127

Papa Jovan XXIII je prilikom otvaranja koncila

rekao: “Ceo svet očekuje korak napred!”

A papa Pavle VI je prilikom zatvaranja rekao:

“Ovo je me đu najvećim događajima u istoriji crkve.”

Drugi koncil doneo je dekret o ekumenskom

pokretu, ozna čavajući katoličanstvo kao silu koja

treba da radi na religijskom ujedinjenju. Mediji su

128

Jahači apokalipse

Papa Jovan XXIII Papa Pavle VI

ovu odluku komentarisali

kao poruku mira, ljubavi i

razumevanja među religijama

i svim ljudima.

Ali dok su oči sveta bile

uperene na zvanična saopštenja

Va tikana i medija, in -

stitucija se iz nutra nimalo ni -

je promenila. Od mah na kon

koncila, Pedro Aru pe, je zu -

itski general (crni papa),

oku pio je ključne jezuite pod

ek strem nom zakletvom. Na tom sku pu je izjavio:

“Vreme je za ko načno pročišćenje crkve i is trebljenje

svih onih koji ostanu ne verni papi u sklopu pripreme

za Novo doba.”

Svet je bio prevaren. Koncil je bio samo velika

predstava, zataškavanje i skretanje pažnje sa pravih

namera Vatikana da zadobije punu kontrolu nad svetom.

Nakon ovog sastanka, dobio sam zadatak da zajedno

sa grupom jezuita pođem u podzemne hodnike

Vatikana kako bi proučavali metode koje su koristili

Neron, Konstantin, Dominik i Lojola. Tuneli su dugi

kilometrima i nalaze se tri sprata ispod Vatikana. Ov -

de se skladište informacije, od najmračnijih tajni do

129

Pedro Arupe

planova za najrazvijenije oružje savremenog doba.

Informacije se sakupljaju od špijuna koji rade za

Vatikan, a nalaze se u svim tajnim službama sveta.

Neronove metode bile su veoma napredne. On je

organizovao crkve koje su bile imitacija pravih crkava.

Mnogi lažni vernici koristili su u to vreme sinagoge,

kao mesto za sastajanje, kako bi napravili

zamku za iskrene vernike. Biblijska religija je bila velika

pretnja za Rim, jer njeni sledbenici nisu želeli da

priznaju cezara za Boga. Neznabožački Rim je ovo

video kao strašnu pretnju, jer lišeni mita o svom

božanstvu, cezari bi izgubili kontrolu nad državom.

Po Neronovom na re đenju Rim je bio zapaljen, a za

to su okrivljeni neprijatelji rimskih bogova i počeo je

krvavi pir protiv njih.

Dokumenti o Konstantinu otkrivaju da cezari nisu

bili u stanju da unište svoje neprijatelje više od 200

godina. Na njihov užas, oni su jačali. Konstantin je

pratio isti obrazac koji je utvrdio Neron. Ali biblijski

religiozni ljudi su sada bili bolje pripremljeni i lako su

otkrivali špijune i prevarante. Da bi spre čio sopstvenu

propast, videvši kako neprijatelji njegove religije

napreduju, Konstantin je slagao svet rekavši da je

postao sledbenik Biblije, a sistem falsifikovanih crkava,

koje je uspostavio Neron, evoluirao je u rimokatolicizam.

130

Konstantin je postao prvi papa i izdao je edikt o

toleranciji, ali su zaista bili tolerisani samo oni koji su

prihvatili njegovu formu religije. Iskreni ljudi ostali

su odvojeni od ovog sistema jer nisu želeli da postanu

deo paganske religije koja se nazivala “hrišćanstvom”.

Nakon što se Konstantin preselio u Konstan tino -

polj, Rim je bio u previranju. Crkvene vlasti podstakle

su narod na pobunu, a zatim su podmitili vojno

rukovodstvo da odstupi sa položaja kako bi sveštenici,

kardinali i papa preuzeli kontrolu nad imperijom.

To je bila ista ona grupa idolopoklonika koja je držala

važne položaje u Rimu, a sada su promenivši titule

preuzeli potpunu vlast nad imperijom. Svo opljačkano

blago koji je Rim sticao stotinama godina

dospeo je u njihove ruke, u ruke Rimske crkve.

Nakon Konstantinove smrti ove religijske vođe su

živele veoma dobro. Religija je bila za njih veliki biznis.

Oko 337. godine započeli su projekat po kome je

trebalo da postanu najveći zemljoposednici u Evropi.

Ali, okolnosti su se iznenada promenile. U 8. veku,

muslimanske armije napadaju i zauzimaju papine

zemlje u ime Alaha. Njihova imperija se smanjivala

dok im nije ostala samo centralna Italija. Nepri ja telji

su nagrnuli i rimokatolički posed bio je pred uništenjem.

Njihova jedina nada bio je Pepin, franački kralj.

131

Ali kako da ga nagovore da brani Rim? Trebao im je

lukav plan.

Dosetili su se da napišu pismo kojim tobože apostol

Petar traži pomoć od Pepina. Falsifikovali su

navodno pismo apostola Petra iz raja. Napisali su ga

na zlatnom pergamentu i rekli su Pepinu da ga je sam

Petar doneo iz raja i predao papi. Imresivna religijska

povorka stigla je kod Pepina i predala mu pismo. On

je bio iznenađen da Petar uopšte zna za njega. Odu -

ševio se. Poverovao je u svaku reč iz tog falsifikovanog

pisma i okupio je armije da brane Rim. Pepin je

vodio svoje armije u borbi sa napadačima i spasio je

Rim. Kada je bitka bila završena, Pepin je predao

papi Stefanu II grad Rim i ograničenu količinu zemlje

u okruženju.

Kada je Pepin umro, pohlepni papa je falsifikovao

još je dan dokument na latinskom u kome se tvrdi da

je Pepin pre dao celu Italiju u ruke Rimske crkve.

Njegov naslednik Šarlemanj poverovao je papi i najveća

istorijska prevara je započela.

Za vreme pape Hadrijana I, iskorišćen je još jedan

falsifikat pod nazivom “Donacije Konstantina,” u

kome se tvrdi da je Konstantin odredio pape za

naslednike cele rimske imperije. Pape su se proglasile

naslednicima Svetog Petra i vlasnicima ključeva života

i smrti. Kraljevi širom Evrope poverovali su u pap-

132

ske falsifikate i laži, i prihvatili su “Donacije

Konstan ti na”. Kraljevi i imperatori gledali su na Rim

kao na duhovno vođstvo, i bili su prevareni da veruju

da su pape vođe Božjeg carstva na zemlji. Cezari u

religijskim kostimima i idolopoklonički sveštenici Ri -

ma su uspeli. Prevarili su svet, zadržali novac i bla go

rimske imperije i pripremili pozornicu za “Sveto

Rim sko carstvo”.

Vekovima kasnije sve je počelo da se raspada.

Mnogi kraljevi i plemići pobunili su se protiv papskog

autoriteta. Neki sveštenici su počeli da čitaju

Bibliju i da uočavaju koliko su njena učenja suprotna

učenjima crkve. Porezi su prestali da se plaćaju i

Rimska institucija počela je ozbiljno da se ljulja. Pos -

to jalo je samo jedno rešenje: uspostavljanje inkvizicije

radi ubijanja ljudi, pljačke i otimanja zemlje kako bi

se narod zas trašio i vladalo gvozdenom rukom.

Dominiko de Guzman, koji je kasnije postao Sveti

Do minik, formirao je dominikanski red, koji je pok -

renuo inkviziciju i ustanovio Sveti ured. Dominikanci

su bili nemilosrdni. Crkva se bogatila izuzetno brzo

pljačkajući sve one koji su joj se suprostavili. Teror je

zavladao Evropom i niko nije bio si gu ran pred inkvizicijom

koju je sprovodio Sveti ured.

U Nemačkoj, katolički sveštenik Luter je napisao

svojih 95 teza protiv Rimske crkve i pobuna je ek -

133

splodirala. Protestan tizam se širio u Francusku, Bel -

giju i Holandiju. Širom Evrope ljudi su ustajali i proglašavali

papu za antihrista. Rim je bio uznemiren.

Dves ta godina inkvizicije koju su vodili Domi nikanci

nije zaustavilo širenje biblijske nauke. Izgledalo je

kao da se bliži kraj rimokatolicizma.

U to vreme, pojavio se jedan briljantan čovek, koji

je radio u visokim vojnim krugovima evropskih ze -

malja. Njegovo ime bilo je Ignacije Lojola. Orga niza -

cija koju je Lojola stvarao zvala se “Iluminati”. Zbog

njegovih tajnih aktivnosti, bio je izveden pred inkvizitore.

Dominikanci nisu shvatili da je Lojolina mreža

uspostavljena da bi pomogla papi. Sumnjali su da

stvara tajnu organizaciju koja bi pomagala pobunu

protiv rimske crkve. Kada je Lojola doveden pred

inkvizitore, tražio je da vidi papu, što mu je bilo dozvoljeno

zbog njegovog uticaja i položaja koji je zauzimao.

Kada je bio izveden pred papu, Lojola se izvinio i

predložio novi način borbe protiv jeretika. “Treba da

se borimo”, rekao je, “ali ne kao dominikanci”.

Predložio je da se usvoje dva načela na kojima će stajati

rimokatolički sistem:

- apostolsko nasleđe

- supremacija vlasti

134

Papa je to prihvatio i proglasio Lojolu nedodirljivim.

Ova dva načela formalno su usvojena na koncilu

u Trentu i nazvani su stubovima vere.

Prvi stub, “apostolsko nasleđe”, predstavlja tvrd -

nju da je Petar bio prvi papa i da su pape njegovi

naslednici.

Drugi stub je “supremacija vlasti”, što znači da

papa ima prevlast u odnosu na sve vladare država

sveta.

Ova dva stuba rimokatolici simbolički pokazuju

kada uzdižu dva prsta - kažiprst i srednji prst, što se

vrlo često može videti u javnosti. Mnogi naravno

nisu svesni pravog značenja ovog simbola. U ikonografiji

rimokatoličke crkve se može vi de ti da Isus i

Marija takođe ovim znakom pozdravljaju vernike sa

svojih slika.

135

Kada papa posećuje neku državu i ljubi njeno tlo,

mnogi veruju da je to čin poniznosti. U stvarnosti, on

time tvrdi da je ta zemlja njegova, zbog supremacije

vlasti (slika na pret hod noj strani).

Katolički sistem danas počiva na ova dva zvučna

stuba vere, a svet je to prihvatio. U isto vreme,

Rimska crkva dominira svetskom ekonomijom i

preko svojih organizacija kontroliše skoro sve aspekte

zbivanja u svetu.

136

Neke od organizacija koje su pod kontrolom Vatikana.

Ono što ću sada izneti saznao sam u Vatikanu dok

sam bio jezuitski sveštenik pod zakletvom.

Jezuitski kardinal Avgustin Bea objašnjavao nam je

kako su rimokatolici žarko želeli Jerusalim pri kraju

trećeg veka. Zbog njegovog religijskog značaja i njegove

strateške lokacije, Sveti Grad se smatrao neprocenjivim

blagom. Morao se razviti plan kako pret vo -

riti Jerusalim u rimokatolički grad.

Veliki izvor snage koji bi mogao napraviti ovaj

posao bili su potomci Ismaela. Tako su Arapi postali

žrtve jednog od najinteligentnijih planova kojeg su

ikada smislile sile tame.

Dozvolite da ukratko ispričam istoriju islama.

U Alžiru, severna Afrika, godine 354. naše ere,

pobožna rimokatolička majka je rodila sina. Dali su

mu ime Avgu stin. Avgustin je bio genije i na kraju

postao “svetac’’ u rimokatoličkoj religiji. Bio je bis -

kup Rimske Afrike.

137

Prorok

Ovaj verni rimokatolički vođa nazvan je “Otac

crkve’’. Avgustin je napisao dva poznata djela: “Božji

grad’’ i “Ispovesti’’. Ove knjige, nepoznate arapskom

svetu, vekovima su snažno uticale na njihove živote.

Avgustin je bio zaposlen pridobijanjem Arapa za

rimokatolicizam, uključujući čitava plemena. Ali,

mnogi Arapi su osećali snažnu odbojnost prema

katoličanstvu i nisu hteli da prihvate taj sistem. S vremenom,

špijuni su bili poslati tim udaljenim nomadima

koji su odbacili katoličanstvo i proširili reč da će

se jednog dana pojaviti veliki vođa, koji će zajedno

okupiti sve Arape.

200 godina nakon Avgustina, oko 570. godine,

rođen je Muhamed u Meki, Saudijska Arabija. Ovaj

čovek će promeniti tok svetske istorije.

Muhamed je sebe nazivao “Božjim poslanikom’’.

Osnovao je veliku religiju - islam. Muhamed je bio

čudesan vođa.

Najpre želim da pokažem kako današnji svet vidi

islamsku religiju. Tada ću podeliti s vama šta sam saznao

u Vatikanu, kako je islam zapravo nastao. Bićete

šokirani! Ono što ću vam reći je najneverovatnija

priča zavere koju ćete ikad čuti.

Ovako svet vidi veliku religiju islama koju je osnovao

138

Njihovo najsvetije mesto je nazvano Meka, u

Saudijskoj Arabiji. Ono je takođe rodno mesto njihovog

proroka, Mu hameda.

Islam tvrdi da su Avram i njegov prvi sin Ismael

izgradili “Kuću Božju’’ pored bunara (Zamzam) koji

je spasio život Ismaelu i njegovoj majci. Original

“Božje kuće’’ bio je mali upoređujući s novom strukturom

od kamena od 15 metara koja ga je zamenila.

Nazvan je “Kaaba’’ (“Božja kuća’’).

Verni muslimani širom sveta mole se pet puta

dnevno u smeru ovog svetog mesta, moleći se direktno

njihovom bogu, Alahu. U Meki, verni Muslimani

okružuju Kaabu prolivajući suze, tražeći blagoslove i

milost, žudeći za Alahovim prisus tvom u raju.

Tri vodeće religije imaju nešto zajedničko - svaka

od njih ima sveto mesto odakle traže vođstvo.

Svaka grupa veruje da prima određene blagoslove,

do kraja života, posećujući ova svoja sveta mesta.

U početku, posetioci bi donosili darove u “Božju

kuću’’ u Meki, a čuvari Kaabe bi bili ljubazni prema

svima koji bi došli. Neki bi doneli svoje idole, a da te

ljude ne bi uvredili, čuvari su idole postavljali u svetilište.

139

Jevreji su gledali na Kaabu kao na jedno udaljeno

Božje boraviš te sve dok ono nije postalo zagadjeno

idolima.

Na kraju, ljudi više nisu imali pristup studencu

(Zamzam) zato što je pleme koje je čuvalo sveta

mesta, postalo neprijateljski raspoloženo. Ti ljudi bili

su iz Jemena i zvali su se Jurhumiti.

Jurhumiti su takođe imali kontrolu nad Mekom.

Konačno su se ljudi suprostavili Jurhumitima kako bi

ih proterali.

Kad su Jurhumiti otišli, bacili su deo blaga Kaabe,

poklone hodočasnika koji su se sakupljali godinama,

u bunar Zam zama. Napunili su ga peskom i studenac

je nestao. Pleme zvano Kuzaiti ga je preuzelo, ali

dozvolili su da se moavski bog “Hubal’’ postavi u

Kaabu i tako je nastavljeno idolopoklonstvo.

Kuzaite su zamenili Kurajši, moćno pleme Arapa

koje je poteklo od Ismaela.

Tada se pojavio jedan čovek u Meki, koji je bio

poštovan od Kurajša, iako je bio iz Hašimovog plemena.

Njegovo ime je bilo Abd Al-Mutalib, i on je

bio deda proroka Muhameda.

Al-Mutalib je dobijao vizije koje su mu govorile

kako da pronađe studenac. Duh mu je rekao da traži

krv, izmet i mravinje gnezdo, kao i ptice koje kljucaju.

140

Pronašao je ove tragove između dva idola gde su

Kurajšhi sprovodili svoja žrtvovanja. Kopao je i

našao studenac i njegovo blago, i postao heroj Meke.

Abd Al-Mutalib se molio svome bogu, i ponudio

mu da ako ga ovaj blagoslovi sa deset sinova, jednoga

od njih će mu žrtvovati na Kaabi.

Tokom godina, njegove molitve bile su uslišane.

Njegov najmlađi sin bio mu je najdraži, lep mladić

nazvan Abd Alah. Bilo je vreme da održi svoje obe -

ćanje. Jedan od njegovih sinova trebao je da umre.

U Kaabi ispred moavskog boga ‘’Hubala’’, prisutni

su učestvovali u okultnim ceremonijama. Kocka je

pala na njegovog najmlađeg sina.

Majka Abd Alaha, između ostalih, suprostavila se.

Njegovi sinovi su preklinjali da pusti njihovog brata

da živi.

Otac je posetio jednu vračaru i pitao je za savet.

Ona se posavetovala sa njenim duhom i rekla Abd

Al-Mutalibu da ponovno baci kocku kako bi se videlo

da li će bog prihvatiti žrtvu životinje umesto njegovog

sina. Nakon toga je 100 kamila bilo ubijeno i

Abd Alah je bio pošteđen. On je postao otac proroka

Muhameda.

Rimokatolički Arapi su bili ti koji su promovisali

koncept dolaska arapskog proroka, baš kao što su

Jevreji čekali Me siju.

141

Ko će, ako ne prorok, biti sposoban da odvrati

Arape od poštovanja lažnih bogova? Čak je postojala

ikona device Ma rije i deteta Isusa u Kaabi.

Abd Alah oženio je Aminu 569. godine. Ubrzo je

morao da ode sa jednim karavanom da obavi neki

posao. Usput je oboleo i umro. Amina je nosila njegovo

dete.

Tradicija kaže da je čula glas koji joj je rekao:

“Nosiš u sebi gospodara ovog naroda i kada se rodi,

reci: ‘Stavljam ga pod zaštitu Boga’, i nazovi ga

Muhamed.”

Kad je dete bilo rođeno, njegov deda Abd Al-

Mutalib, odneo je malog Muhameda u Kaabu i izricao

molitve hvale Alahu za ovaj dar.

Sinovi koji su se rodili u velikim arapskim poro -

dicama, u mestima kao što je Meka, bili su poslani u

pustinju da bi proveli neko vreme svog detinjstva s

beduinskim plemenima kako bi bili izvež bani i kako

bi izbegli pomore u gradovima.

Siromašna porodica koja je uzela Muhameda, kako

bi vodila brigu o njemu, bila je blagoslovena na

mnogo načina. Islam uči da kad je Muhamed bio

mali dečak, pojavila su se dva čoveka u belom i

položili ga na leđa, otvorili su njegove grudi i uzeli iz

njegovog srca crni ugrušak koji su odbacili.

142

Tada su oprali njegovo srce sa snegom. Nije bilo

nikavih ožiljaka na njegovim grudima, ali od rođenja

je postojao ma li ulegnuti znak na njegovim leđima.

Godinama kasnije, bio je sposoban da potpunije

opiše ovaj navodni događaj, i tada je Muhamed dao

svoje neve rovatno svedočanstvo rekavši:

“Sotona dodiruje svakog Adamovog sina na dan

kad ga majka rodi, jedino nije dotakao Mariju i

njenog sina.”

Zašto bi Muhamed promovisao rimokatoličko

Muhamedova majka, Amina, umrla je kada mu je

bilo šest godina, pa je postao siroče. Tada je njegov

deda, Abd Al-Mutalib, brinuo o njemu. Ali dve go -

dine kasnije, deda je umro. To je bila druga velika tu -

ga u njegovom životu.

Kada je Muhamed imao devet godina, bio je sa

svojim stricem na putu karavanom. Rimokatolički

sveš tenik je video dečaka i počeo je da ga ispituje.

Tada je tražio da vidi oznaku na njegovim leđima.

Uzviknuo je: “To je obeležje proroka.’’ o tome je

obavestio Muhamedovog strica:

‘’Povedi bratovog sina nazad u njegovu zemlju i

čuvaj ga od Jevreja, za službu bogu... Ako ga budu

videli, i saznali o njemu ono što ja znam, smisliće

143

neko zlo protiv njega. Sin tvoga brata određen je za

velike stvari.”

Rimokatolički monah je tako pripremio teren za

buduće progone Jevreja od strane Muslimana.

Muhamed je imao 25 godina kada je oženio

bogatu udovicu Kadiju, koja je tada imala oko 40

godina.

Muhamed i Kadija imali su dva sina, koji su umrli

mladi, i četiri kćeri. Najpoznatija je bila Fatima, koja

se udala za Muhamedovog naslednika, njegovog

rođaka, Alija.

Oko 610. godine Muhamed je tvrdio da je imao

viziju od boga Alaha u vidu veličanstvenog bića koje

je nazvao anđe lom Gavrilom (ili Gabrijelom), koji je

navodno rekao:

- “Ti si Alahov prorok!”

Tako je započela Muhamedova proročka karijera.

Od tada je Muhamed nastavio da prima poruke, za

koje je tvrdio da su od Alaha, sve do svoje smrti.

Uz pomoć rođaka svoje žene, rimokatolika Varaka,

prorok Muhamed je bio u stanju da razume te

poruke. Varak je rekao:

- “Zaista, Muhamed je prorok ovog naroda.”

Neke od njegovih vizija su bile zapisane u Kuranu,

650. godine, dok ostali Muhamedovi spisi nikada

nisu objavljeni.

144

Pete godine Muhamedove misije, počeli su progoni

njegovih sledbenika zato što su odbijali da poštuju

idole Kaabe. Muhamed je neke od njih uputio da

pobegnu Abisiniju.

Negus, rimokatolički kralj Abisinije, priznao ih je

zbog Muhamedovih pogleda na devicu Mariju koji su

bile tako bliski doktrinama rimokatoličke crkve.

Muhamed je tvrdio da je jedne noći, dok je spavao

okrenut prema Kaabi, bio probuđen od anđela

Gavrila koji ga je odveo do jedne rajske životinje sa

krilima, zvane “Burak’’. Kad se popeo na ovu životinju

odleteli su na mesto ruševina jevrejskog Hrama

u Jerusalimu.

Muhamed je rekao da su mu se na mestu srušenog

Hrama pridružili proroci Avram, Mojsije, Isus i drugi

koji su se mo lili.

Nakon molitve popeo sa na životinju “Burak’’ i

otišao u raj gde je ponovo sreo proroke i na kraju

samog Boga. Mu hamed tvrdi da je primio veru islama

i uputstva za pet dnev nih molitava - direktno od

Boga. Ova vizija je imala ogroman uticaj na svetsku

istoriju.

Zbog progona, Muhamed je pobegao u Medinu,

622. go dine, oko 300 kilometara severno od Meke.

Odatle je vodio napade na karavane iz Meke.

145

Pobedio je u mnogim bitkama, a oni koji su mu se

suprostavili u Medini, bili su ubijeni.

U Medini je Muhamed počeo pokazivati svoje

neprijatelj stvo prema Jevrejima, uništavajući jevrejska

naselja.

Oženio se i sa drugim ženama, iz političkih razloga,

kako bi stvorio bliske veze s njenim rođacima, i

kako bi učvrstio svoju poziciju.

Meka je poslala vojsku od 10.000 ljudi da uhvate

Muha meda, ali nisu uspeli. Nisu mogli da probiju

njegovu odbranu. Nakon noći jakog vetra i kiše, velika

vojska se raspala.

Muhamed nije htio da uništi Meku, već je hteo da

se ona prikloni Islamu.

Godine 630, Muhamed je sa 10.000 ljudi osvojio

Meku i Kaaba je bila očišćena od idola.

Muhamed je želeo da stvori svoju vlastitu religiju.

Trebao je pomoć svojeg moćnog plemena. Uspos -

tavio je Alaha, boga meseca kojeg su oni poštovali, da

bude jedan bog i prozvao se Alahovim prorokom.

Istorija pokazuje da su, pre nego što je islam nastao,

Sebinsi u Arabiji poštovali boga meseca koji je

bio oženjen boginjom sunca. Oni su rodili tri boginje,

koje su nazvane Al-lat, Al-uza i Manat. Postale su

idoli i bile su poštovane kao “Alahove kćeri’’.

146

Kao što je poznato,

me sečev srp je svuda

poz nat kao simbol islama.

Godine 1950, kip bo -

ga meseca bio je is kopan

u Mazoru u Pa lestini. Na

slici je pri kazan Alah ka -

ko sedi na pres tolu. Na

njegovim gru dima nalazi

se mese čev srp. Dakle,

Rimska crkva je očajnički želela Jerusalim zbog

njego vog re li gijskog značaja, ali nje govi pokušaji da

ga se do mogne bi li su blokirani od strane Jev reja.

Drugi problem bio je taj što su u severnoj Africi

postojali biblijski religiozni hrišćani.

Rimokatolicizam je širio svoju moć i nije dozvo -

ljavao bilo kakvu opoziciju. Rimska crkva je nekako

morala stvoriti oružje ka ko bi eliminisala i Jevreje i

biblijske hrišćane koji su odbijali da priznaju rimokatolicizam.

Gledajući na severnu Afriku, videli su mnoštvo

Arapa kao izvor snage koja će obaviti njihov prljavi

posao. Mnogi Arapi postali su rimokatolici i mogli su

147

biti korišćeni u prenošenju informacija njihovim

vođama u Rimu.

Drugi su mogli biti korišćeni kao “peta kolona”

(tajna špijunska mreža) koja bi podržala rimski plan u

kontrolisanju velikog arapskog mnoštva koji je odbijao

rimokatolicizam.

Kada se na sceni pojavio Sveti Avgustin, on je

znao šta se događa. Avgustin je bio vrlo moćan i uticajan

čovek sa svojom malom vojskom sledbenika.

Njegovi samostani su služili kao baze odakle je

pronalazio i uništavao biblijske rukopise, koje su

posedovali biblijski hrišćani. Avgustin je proglašen

“svecem’’ zato što je tako predano služio “Majci

crkvi’’.

Rimska crkva je htela da stvori arapskog Mesiju,

nekoga ko bi mogao postati veliki vođa, čoveka sa

harizmom kojeg bi mogli podučavati, a kasnije preko

njega ujediniti sve nekatoličke Arape da stoje iza

njega. Želeli su da stvore moćnu vojsku koja bi konačno

zauzela Jerusalim za papu.

Na sastancima u Vatikanu, karidnal Avgustin Bea

ispričao nam je sledeću priču.

Bogata arapska žena, koje je bila verna sledbenica

pape, igrala je veliku ulogu u ovoj arapskoj drami.

Bila je to udovica zvana Kadija. Ona je dala svo svoje

148

bogatstvo “Majci crkvi’’ i bila je izdvojena u ženski

manastir.

Dok je bila tamo, dat joj je čudan zadatak, i

poslana je nazad u svet. Njen posao je bio da prona -

đe briljantnog mla dog vođu koji bi mogao biti

korišćen od strane rimske crkve kako bi stvorio novu

religiju i postao Mesija potomcima Is maela. Ubrzo je

pronašla mladog Muhameda i venčali su se (Kadija je

tada imala oko 40 godina).* Kadija je imala rođaka

zvanog Varak, koji je, poput nje, bio vrlo veran

rimokatolik. Imao je izuzetan uticaj na Muhameda.

Rim ga je postavio kao kritičnu tačku, kao Mu -

hamedovog savetnika.

Rim je pronašao svog čoveka, a novac nije bio

problem. Uči telji su bili poslati Muhamedu i on je

prošao intenzivnu obuku. Muhamed je prihvatio

spise “Svetog’’ Avgustina pod Varakovim vođstvom i

postao je sledbenik njegovih ideja. To ga je pripremilo

za “veliki poziv’’.

Upotrebljavajući Rimsku crkvu, demoni su zatvorili

vrata i vekovima uskraćivali Arapima mogućnost

da čuju biblijsku istinu. Pod naredbama iz Rima,

rimokatolički Arapi su preko se ver ne Afrike počeli

149

* Sličan obrazac je primenjen prilikom osnovanja Palestinske oslobodilačke

organizacije. Revna sledbenica Rimske crkve po imenu

Suha, kada je imala 28 godina, udala se za Jasera Arafata koji je

imao 62 godine.

da šire priču o velikom proroku koji se pojavio i bio

izabran od njihovog boga.

Dok se Muhamed pripremao, govorilo mu se da su

njegovi neprijatelji Jevreji. Takođe mu je bilo rečeno

da su rimokatolici jedini pravi hrišćani, a drugi koji su

se nazivali hrišćanima su zapravo bili varalice i deca

Đavola koja moraju biti uništena.

U ovu demonsku nauku i danas veruju mnogi

Muslimani.

Kada je Muhamed počeo da prima vizije u pećini

na planini Hira, nedaleko od Meke, Varak (rimo -

katolički rođak Muhamedove žene), postao je

duboko ume šan u interpretiranje vizija koje su

davane Muhamedu. I na kraju, iz toga je proizašla

sveta knjiga islama zvana “Kuran’’ koja sadrži većinu

Muhamedovih vizija. Interesantno je za paziti da su u

svom ranom stadijumu, Muslimani dobili i zaštitu

katoličkih kraljeva zato što su Muhamedova otkrive -

nja bila vezana uz devicu Mariju.

Ali, ostala su još uvek neobjavljena Muhamedova

dela. Sada su ona bila u rukama visoko rangiranih

svetih ljudi u islamskoj veri (ajatolaha).

Kada nam je Kardinal Bea ovo ispričao u Va ti ka -

nu, rekao je: “Ti spisi su čuvani zato što sadrže informacije

koje pove zuju Vatikan sa stvaranjem islama.

Obe strane imaju toliko informacija jedna o drugoj.

150

Ako bi se to otkrilo, stvorio bi se veliki skandal, i

došlo bi do velike katastrofe za obe religije.”

Do vremena kad je Muhamed umro, religija islama

je eksplodirala. Nomadska plemena su ujedinila

snage u Alahovo ime i u ime njihovog proroka,

Muhameda.

U njihovoj svetoj knjizi, Kuranu, Isus se smatra

prorokom. Ako je papa bio njegov predstavnik na

zemlji, tada on takođe mora biti Božji prorok, što je

dovelo do toga da se Alahovi sledbenici boje i poštuju

papu kao još jednog “svetog’’ čoveka.

Papa je brzo napredovao i izdao je dokumente

dodeljujući ih arapskim generalima da napadnu i

pobede nacije severne Afrike. Vatikan je pomogao u

finansiranju tih velikih islamskih vojski u zamenu za

tri posebne usluge:

- eliminiciju Jevreja i biblijskih hrišćana, koje su

nazivali nevernicima,

- zaštitu avgustinovih redovnika i rimokatolika,

- pokoravanje Jerusalima za papu i Rimsku crkvu.

Pohod na severnu Afriku je počeo. Kako je vreme

prolazilo, snaga islama postala je ogromna. Jevreji i

biblijski hrišćani bili su ubijani, a Jerusalim je pao u

ruke Muslimana.

151

Zanimljivo je zapaziti da rimokatolici nikada nisu

bili napadani, niti njihova svetilišta, tokom tog vremena.

Došlo je vreme za naplatu. Papa je tražio

Jerusalim.

Ali, do tada, arapske vojskovođe doživljavale su

trijumf gde god su išli. Smatrali su da im ništa ne

može stati na put.

Pod Varakovim vođstvom, Muhamed je napisao

kao žrtvu. Bib lija jasno govori da je Isak trebao da

bude žrtva, ali Muhamed je uklonio Isakovo ime i

stavio Ismaela.

Kao rezultat toga, i Muhamedovih vizija, verni

Muslimani sagradili su džamiju (The Dome of the

Rock) u Ismaelovu čast, na mestu nekadašnjeg jevrej -

skog Hrama koji je bio uništen 70. godine, čineći

Jerusalim drugim najsvetijim mes tom u islamskoj

veri.

Kako sada da daju papi takvo svetilište?

Papa je shvatio da je ono što je napravio istrgnuto

njego voj kontroli kada su Muslimani “Njegovu Sve -

tost” nazvali “never ni kom”.

Muslimanski generali su verovali da su predodređeni

da nadvladaju svet za Alaha, pa su sada

počeli gledati u pravcu Evrope. Islamski ambasadori

152

stigli su do “njegove Svetosti’’ u Rim i tražili su

dozvolu da zauzmu evropske zemlje.

Rimska crkva je bila uvređena. Rat je bio

neizbežan. U Rimu je smatrano da je kontrola nad

svetom osnovno pravo pape. Nisu mogli zamisliti da

dele vlast bilo s kim. Papa je podigao vojske i nazvao

ih krstašima kako bi zaustavio potomke Ismaela od

zauzimanja katoličke Evrope.

Ratovi su se nastavljali vekovima...

I Jerusalim je izmakao iz papinih ruku.

Vizantija je pala, a Španija i Portugalija su takođe

napadnuti od islamskih sila.

U Portugalu, Muslimani su nazvali jedno planinsko

nase lje ‘’Fatima’’ u čast Muhamedove ćerke, a da

nikad nisu ni sa njali da će ono poznati svetski poznato.

Godinama kasnije, kad su muslimanske vojske bile

stacionirane na ostrvima Sardinije i Korzike, kako bi

izvršile invaziju na Italiju, nastao je ozbiljan problem.

Islamski generali su shvatili da nisu dovoljno snaž -

ni, da nemaju zalihe koje su im potrebne, da su za -

uzeli previše i došlo je vreme za mirovne pregovore.

Jedan od pregovarača sa katoličke strane bio je Fra -

njo Asiški.

Prošli su preko formalnih nagodaba i potpisivanja

konkor data. Ishod nagodbe bio je…

153

Vizantiju (današnju Tursku) u “hrišćanskom’’ sve -

tu…

Liban u arapskom svetu.

Takođe je bilo dogovoreno da Muslimani mogu

graditi džamije u katoličkim zemljama bez ikakvih

problema... ali samo onoliko dugo koliko je rimokatolicizam

mogao prodirati u arapske zemlje.

Kardinal Bea nam je rekao da su se i Muslimani i

rimokatolici složili da blokiraju i unište napore njihovih

zajedničkih neprijatelja - onih koji su biblijski

religiozni.

Preko tih konkordata, demoni su sprovodili

duhovno uništenje Ismaelovih potomaka. Izgrađen

je čvrsti zid sup rostavljanja Bibliji kako bi je mogao

držati što dalje od Arapa.

Nakon potpisivanja konkordata, Muslimani su bili

praćeni od ajatolaha, islamskih sveštenika i ostalih

religioznih vođa. Rimska crkva je takođe organizovala

kampanju mržnje izme đu muslimanskih Arapa i

Jevreja. Pre toga oni su imali mirnu koegzistenciju.

Cela islamska zajednica gledala je sumnjičavo na

Bibliju verujući da su biblijski religiozni ljudi demoni

koji donose otrov sa kojim uništavaju decu Alaha.

154

Jezuitski plan je da se uspostavi potpunua kontrola

nad islamom.

Godine 1910, Portugal je postojao socijalistička

država. Crvene zastave pojavile su se svuda. Rimo -

katolička crkva se tamo suočavala s velikim problemom.

Vođe socijalističkog pokreta su želele da unište

snagu crkve.

Bilo je samo pitanje pravog trenutka kada će se

pojaviti devica Marija. Ali moralo je postojati više

koristi od te pojave, a ne samo držanje Portugala u

vlasti Vatikana.

Jezuiti su hteli da se umeša i Rusija, a lokacija te

vizije, baš u Fatimi, trebala je imati ključnu ulogu u

privlačenju islama u “Majku crkvu’’.

Godine 1917, devica Marija se pojavila u Fatimi.

Pojav ljivanje “Božje majke’’ imao je potpuni uspeh,

igrajući na kartu da se zavara mnoštvo. Kao rezultat,

socijalisti Portugala pretrpeli su veliki poraz.

Jezuiti su izmislili posebnu molitvu za Fatimu koja

traje devet dana, kojom su se molili u Severnoj Africi

uspostavljajući dobre odnose sa islamskim svetom.

Naivni Arapi su verovali da su te molitve u čast

Fatime, Muhamedove ćerke.

Rimokatolici širom sveta takođe su počeli da se

mole za preobraćenje Rusije. Kao direktan rezultat

vizije u Fatimi, pa pa Pije XII naredio je nacističkoj

155

vojsci da Rusija i pravoslavna religija moraju biti

uništeni, i da Rusija mora da postane rimokatolička.

Vizija Fatime nije zaboravljena. Nekoliko godina

kasnije, nakon što je izgubio Drugi svetski rat, papa

Pije XII plašio je svet s njegovom lažnom plešućom

vizijom sunca kako bi zadržao Fatimu u novinama.

To je bio veliki religijski šou biznis i ceo svet ga je

progutao. Ništa iznenađujuće, papa Pije XII bio je

jedini koji je imao tu viziju.

Pored svega toga, jedna grupa sledbenika Rimske

crkve je prerasla u Plavu vojsku širom sveta, koja je

sakupila milione ver nih rimokatolika spremnih da

umru za svoju blago slovenu devicu.

Ali nismo još ništa videli. Jezuiti su isplanirali da se

Marija pojavi četiri ili pet puta u Kini, nekoliko puta

u Rusiji i da bude nekoliko velikih pojavljivanja u

Sjedinjenim Američkim Državama. I ljudi će pove -

rovati.

pokojni biskup Šin (Sheen) ima da kaže o devici

Mariji i islamu:

- “Pojave naše Gospe u Fatimi predstavljale su

prelomnu tačku u istoriji više stotina miliona Mus -

limana, koji su najteži za preobraćenje u ‘hrišćanstvo’

(rimokatoličanstvo). Musli ma ni su tokom vekova

oku pirali Portugaliju i ostavili svoje tragove. Nakon

156

smrti svoje ćerke Fatime,

Muhamed je rekao za nju da je

ona ‘najsvetija od svih žena u

raju, odmah pored Marije’.’’

Biskup Šin je verovao da je

devica Marija izabrala da bude

poznata kao “naša Gospa Fa -

tima”, kao znak i zavet da

Mus li mani, koji veruju u Isu -

sovo devičansko rođenje, po -

ve ruju u Isu sovo božanstvo.

On je istakao da su kipovi de vice Marije, koje su

hodočasnici do nosili, bili sa oduševljenjem prim ljeni

od strane Muslimana u Africi, Indiji i na drugim mestima,

i da sada mno gi Muslimani dolaze u rimokatoličku

crkvu. Kao direktor katoličkog Društva za

propagandu vere, biskup Šin je govorio sa autoritetom.

U drugoj polovini 19. veka, Španija je bila u političkim

previranjima. Njena rimokatolička monarhija

se teturala i kraljici je oduzeta kruna 1868. godine, a

Španija je postala republika, koja je trajala dve

godine.

Monarhija je bila ponovo uspostavljena sve do

1923. Kako se politička situacija pogoršavala, Španija

je ponovno postala haotična. Vatikan je izvršio

157

Biskup Fulton Šin

(1895-1979)

nasilje kada je Španija još jednom izabrala da postane

republika, i odmah je katolička crkva po čela da je

sabotira.

U to vreme, od 1931. do 1936. godine, pet

predsednika je došlo i prošlo. Španski rimokatolici

pokazivali su nepoštovanje prema Vatikanu (nikad

nisu ni sanjali šta im se sprema). Oni su oporezivali

crkveno vlasništvo i uklonili sveštenike i kaluđerice

da predaju u državnim školama.

Španski katolici su se suprostavljali planovima

Rimske crkve. Zato je napravljen plan za njihovo

uništenje, pod izgovorom navodne borbe protiv

komunizma.

Iako su brojni predsednici španske republike bili

trenirani kao jezuiti, i oni su se suprostavljali vrhu

Rimske crkve.

Vrh Rimske crkve je kontaktirao islamske vođe.

Oni su bili dužni Vatikanu za jerusalimsku prevaru.

Kad su potpisali konkordat obećali su pomoć papi

ako mu zatreba, čak i da podignu vojsku ako on to

zaželi.

Jezuiti su napravili svoj posao. Jadni Španci će sada

patiti. Preko tajnih nagodbi, velika arapska vojska je

bila podignuta pod komandom generala Franka.

158

Vatikan je finansirao ovu vojnu mašineriju kako bi

dao lekciju Špancima.

Godine 1936, nova španska inkvizicija je eksplodirala.

Nazvana je “Španski građanski rat’’, tajno

orkestriran u Vati kanu. Kako bi odvojili svet od

istine, konstruisano je da izgleda da se Vatikan bori

protiv komunista u svetom ratu.

U stvarnosti, postojala je samo šačica komunista u

Španiji. Rimokatolička institucija je naručila krvavi

pir za svoje vlastite sledbenike.

Pod zastavom Vatikana, muslimanske snage za u -

zele su Kanarska ostrva i tada napale južnu Španiju.

Španci su u šoku gledali ka -

ko je kardinal Pedro Se gura

vodio islamsku vojsku u kr -

voproliće protiv nepo sluš -

nih rimokatoličkih mu š ka -

raca, že ne i dece - bez mi -

losti.

Kad sam imao tri go dine,

sećam se kako su mus -

limanske če te zauzele naš

159

Kardinal Pedro Segura

(1880-1957) pozdravljen od

policije u Sevilji.

dom. Bili smo srećni što je naša porodica pre živela

taj teror.

Kada je inkvizicija ispunila svoje ciljeve, Španija je

bila u ru ševinama, krvava i poražena, ali sigurno

vraćena u ruke Va tikana. U Španiji je tada uzvikivano:

Oko pet miliona muslimanskih vojnika okupiralo

je Španiju kao zaštitnici rimokatoličke vere. Islam je

platio svoj dug antihristu koji je sedeo u Va tikanu.

Arapi su tajnim nagodbama rekli papi da će se

boriti za Vatikan u Španiji, samo ako se papa složi da

nikada ne prizna bilo kakvu državu Izrael koja bi

mogla početi da postoji. Papa se složio.

Kardinal Bea nam je rekao kako su se tada

ortodoksni Jevreji i cionisti zalagali za nezavisnu

državu Izrael.

Neko će pitati: “Zar nije Musliman pucao na papu

i pokušao da izvrši atentat na njega?”

Da, jezuiti su to vrlo dobro isplanirali. Široke mase

su bile ganute tim incidentom. To je dalo i papi i

američkom pred sedniku Reganu nešto zajedničko.

Na obojicu je pokušan aten tat, i ubrzo su postali pri-

160

jatelji. (Podsetimo da je Regan prvi u istoriji polagao

zakletvu okrenut prema obelisku.)

Papa je dobio svetsku popularnost i simpatije od

svih svetskih vođa. Preko tog incidenta, islam je

postao bliži Vatikanu. Muslimani su bili veoma

poniženi pošto se mislilo da je neko od njihovih ljudi

pucao na onoga koji predstavlja proroka Isusa na

ovoj zemlji, pa su islamski ajatolasi poslali saučešća i

izvi njenje papi.

I na kraju svega, okrivili su KGB, čineći da svet

poveruje da su komunisti papini neprijatelji. U pita -

nju je bila velika igra.

Papa Jovan Pavle II bio je dobar komunista mnogo

godina. Ako ovo nekome zvuči neverovatno, neka se

161

Atentat na papu Jovana Pavla II, trg Svetog Petra u

Vatikanu, 13. maj 1981.

seti detalja atentata. Atentator Mehmet Ali Agdža je

bio jedan od poznatijih evropskih kriminalaca i iskusan

strelac. Pucao je sa udalje nosti od samo tri metra.

Svaki metak pogodio je papu ispod pupka.

Očigledno da nije imao nameru da ubije papu. On

je jednostavno sledio uputstva jezuita.

Kad je svet video papu kako oprašta Mehmet Ali

Agdži što je pucao u njega, skoro nijedan od milijardu

Muslimana nije mogao ništa drugo nego da se divi

“Njegovoj Svetosti’’. Mehmed Ali Agdža je nakon

toga izjavio da želi da se krsti u rimokatoličkoj crkvi.

Sve je bilo dobro planirano. I papa i Muslimani

zahvalili su Devici Mariji što on nije pod legao ranama.

162

Papa oprašta svom atentatoru Mehmedu Ali Agdži.

Danas, papa još uvek žarko želi da dobije kontrolu

nad Jerusalimom. Cilj se nije promenio. Muslimani će

mu pomagati u tome. Ali, Bog ima drugi plan.

163

Rimokatolička crkva je najmoćnija organizacija na

svetu - finansijski, religijski i politički. Vatikan poseduje

svoju državu sa svim pravima, što znači da imaju

diplomatske imunitete i slično. Takođe, Rimska crkva

ima svoju banku koja je jedina banka na svetu koja

nema superviziju, što znači da je idealno tlo za pra -

nje novca - jer nema kontrole.

Vatikanska banka, koja se naziva “Institut za religiozne

poslove”, značajan novac investira po svetu -

u nekretnine, druge banke, poznate kompanije. Po -

red njihovih direktnih biz nisa, postoji i priliv novca

od vernika. Procenjuje se da Rimska crkva ima oko

milijardu vernika.

Vatikan sprovodi kontrolu glavnih tokova u svetu

preko svojih organizacija, čiji su članovi moćni ljudi

koji zauzimaju važne funkcije na polju politike, finansija

i dr. Na primer, vatikanske glavne organizacije,

čiji su članovi položili zakletvu na lojalnost crkvi i

papi jesu: jezuiti, tajno društvo Malteški vitezovi,

164

Ko vlada Amerikom?

Opus dei, Vitezovi Kolumba i dr. To je papska voj -

ska - vitezovi - na isti način kao nekada u istoriji,

samo sada na mnogo perfidniji i suptilniji način.

Jezuti su glavna katolička poluga, koja kontroliše

sve druge organizacije. Postoji neformalna hijerarhi-

165

Papa Benedikt XVI i jezuitski

general Adolfo Nikolas.

Jozef Racinger (papa Benedikt XVI) je u mladosti bio

član Hitlerove omladinske organizacije.

ja u tom sistemu u kojoj je glavni čovek jezuitski ge -

ne ral. Zato se i zove “general”. Njegovi potčinjeni ga

zovu “otac general”. To se moze videti i na njihovom

oficijelnom sajtu.

Aktuelni jezuitski general je Španac Adolfo Ni -

kolas, koji je rođen 1936. godine u vreme najvećeg

uspona fašizma, u porodici koja je bila veliki simpatizer

Adolfa Hitlera, po ko jem je i dobio ime.

Prema rimskoj hijerarhiji, jezuitskom generalu pot -

činjeni su i Malteški vitezovi, Vitezovi Kolumba i

Opus dei. Jezuiti rade tajno, dok članovi organizacija

Malteški vitezovi, Opus dei i Vitezovi Kolumba su u

dobroj meri javne ličnosti. Na primer, Vitez Kolum -

ba je rođeni brat bivšeg predsednika Amerike Džor -

dža Buša, Džeb Buš, inače guverner Floride. On ne

166

Majkl Blumberg,

gradonačelnik Njujorka

propušta priliku da papi poljubi ruku i pokaze svoju

lojalnost.

Malteški vitezovi su znatno brojniji i danas su po -

stali verovatno najuticajnije tajno društvo u svetu.

Neki od članova su gradonačelnik Njujorka Majkl

Blumberg, najmoćniji čovek među mi li jarderima,

prema anketi magazina Forbs. Zatim Frenk Karluči,

nekada visoki funkcioner CIA-e, a sada prvi čovek

američke Karlajl grupe, jednog od zvanično najvećih

trgovaca oružjem u svetu. Karlajl grupa je inače me -

đu najmoćnijim kompanijama u svetu. Dakle, malteški

vitezovi u dobroj meri kontrolišu vojnu industriju.

167

Frenk Karluči, prvi čovek Karlajl grupe (prvi s desna) u društvu

Kondolize Rajs, Medlin Olbrajt i Henrija Kisindžera.

Član Malteskih vitezova je i Majkl Čertof, direktor

Homeland security, američke carinske i imigracione

službe. Rimska crkva svesno ubacuje svoje ljude u tu

službu jer se preko nje sprovodi politika izmene

168

Kadrinal Edvard Igan i bivši predsednik Džordž Buš.

Majkl Čertof, direktor američ -

ke carinske i imigracione

službe.

demografske strukture Amerike. Na primer, sada su

Španci (useljenici iz Južne Amerike koji govore španskim

jezikom, uglavnom Meksikanci) moćna glasačka

mašinerija u Americi (danas ih ima više nego

crnaca u Americi), a skoro svi su katolici. Tako je

rimokatolika svake godine sve više u Americi.

Važan član Malteških vitezova je španski kralj

Huan Karlos, pod čijom kontrolom je između ostalog

i Španac Havijer Solana, visoki zvaničnik EU, koji

je bio šef NATO-a u vreme bombardovanja SR Ju -

go slavije.

Prvi čovek Malteških vitezova u Americi je njujorški

kardinal Edvard Igan. Kada su srušene Kule

bliznakinje 11. septembra, Igan je i bio šef Malteških

vitezova u Americi, a član iste organizacije je bio

tadašnji direktor CIA-e Džordž Tenet, koji je bio,

169

Kardinal Edvard Igan i predsednički kandidati Džon Mek Kejn i

Barak Obama.

dakle, podređen Iganu. Veruje se da je CIA tada o

svemu bila upoznata, a zna se da postoje brojne sumnje

da je pomenuti događaj bio isceniran. Suština je

da su ljudi pod kontrolom Rimske crkve vodili ceo

“proces”.

170

Džordž Tenet i Džordž Buš Dejvid Rokfeler

Sudija Semjuel Alito i Džordž Buš Sudija Antonin Skalia

Najmoćniji bankar u 20. veku, Dejvid Rokfeler,

takođe je član Malteških vitezova.

Malteški vitezovi su članovi Vrhovnog suda Ame -

rike - Semjuel Alito i Antonin Skalia, oba su katolici.

Član Malteškog reda, između ostalih, je i Džon De

Đoja, prvi čovek Dzordž Taun Univerziteta u Va -

šingtonu, koji produkuje kadrove za američku admi -

nistraciju i Pentagon. Džordž Taun je jezuitski koledž

(bivši predsednik Bil Klinton je studirao na ovom

koledžu). Jezuiti kontrolišu zvanično najviše koledža

u Americi, a među njima je i poznati Fordam Uni -

verzitet u Njujorku.

Malteški vitez je takođe američki medijski magnat

Rupert Mardok.

171

Rupert Mardok

Mnogi od članova Malteških vitezova i ne kriju da

su članovi ove organizacije. Spiskovi o članovima u

dobroj meri se mogu naći na internetu i u knjigama

raznih autora.

Za članove organizacija poput jezuita, i njihovih

ogranaka kao što su Malteški vitezovi, važi da su

dobro infiltrirani u masoneriju i slična tajna društva.

Leo Zagami, odbegli član Iluminata, organizacije

koja predstavlja elitu masonerije, kaže da jezuiti kontrolišu

vrh svetske masonerije. Na primer, porodica

Rotšild je glavna za britansku masoneriju. Rimskoj

crkvi je dovoljno da kontroliše jednog ili nekoliko

članova te porodice da bi kontrolisao čitavu britansku

masoneriju, a da to niži članovi i ne znaju. Rot -

šildi, kao verne sluge Rimske crkve, predano se za -

lažu za svetsku vladu.

172

173

Sadržaj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. Počeci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2. Prevara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

3. Crkveni oci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

4. Sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

5. Jahači apokalipse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

6. Prorok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Dodatak: Ko vlada Amerikom? . . . . . . . . . 164

174

Preporučujemo najbolja svetska izdanja na polju

nauke, religije i medicine:

- Skrivena istorija jezuita, Edmond Paris

- Ko vlada svetom, Miroljub Petrović

- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns

- Masonerija - zavera protiv hrišćanstva, Ralf Eperson

- Vavilonska misterijska religija, Ralf Vudrou

- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns

- Ispovest palog anđela, Penta Gram

- Moj beg od demona, Rodžer Norn

- Mistična medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, aku -

presura, ho me opatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i

druge veštine, Dr Vo ren Piters

- Načela zdravog života, Dr Pol Volk

- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rodžer

- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez

- Lečenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi

- Otrov sa velikim K, Dr Agata Treš

- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej

- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej

- Zakoni zdravlja i izlečenja, Dr Nil Nidli

- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli

- Moć zdravlja, Dr Hans Dil

- Moć ishrane, Dr Kolin Kembel

- Kako unaprediti mozak, Dr Elden Čalmers

- Unapredite vid - odbacite naočari, Dr Lorin Dej

- Tehnologija samouništenja (o GM hrani), Dr Marijan Jošt

- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel

- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrović

- Tajna srećnog života, Miroljub Petrović

- Brak i porodica, Miroljub Petrović

- Osnovi teokratije, Miroljub Petrović

- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman

- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev

- Dinosaurusi i stvaranje, Dr Djuen Giš

- Priznajem: Postoji Bog, Dr Entoni Flu

- Nauka otkriva Boga, Dr Arijel Rot

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062